Beograd je jedini evropski milionski grad u kojem se kanalizacija direktno izliva u reke i koji nema fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Od obećanih pet, još nemamo nijednu. I šta je bilo važnije? Uložiti novac u čistu Savu i čist Dunav ili u akvarijum? U stadione ili čist vazduh? U Ekspo ili poljoprivredu?

Učiteljice, da li će i ove ribice uginuti?, pita Perica. Nalazimo se u novosagrađenom javnom akvarijumu u parku Ušće u Beogradu, na obali reke Dunav. Vreme radnje: bliska budućnost u režiji aktuelne vlasti. Perice, kakvo ti je to pitanje? – zbunjeno će učiteljica. – Moj tata kaže – nastavlja dečak – da su Sava i Dunav zagađeni i da ribe umiru, a da je za to kriva vlast. I onda psuje. – Ova voda je čista i neće uginuti – kaže učiteljica. – A tvoj tata je blokader i njemu je, kako sama reč kaže, mozak blokiran. Tačno je da nam reke nisu najčistije, ali to je cena progresa. Zahvajujući progresu i našem predsedniku… – E, njega najviše psuje! – dobaci Perica. – Tišina, Perice! Dakle, zahvaljujući našem predsedniku, mi imamo ovaj akvarijum! I baš zato što ribe u rekama umiru, bilo je jako važno izgraditi ovaj akvarijum i sačuvati jedan broj njih, inače ne bismo više ni znali kako izgleda podvodni svet. Osim toga, naša vlada već je potpisala ugovore za izgradnju fabrika u kojima će se prečišćavati otpadne vode. – Šta su to otpadne vode? – pita Perica.

Ali, da ostavimo učiteljicu i njen razred u ovoj distopijskoj sličici, sa željom da to ostane fikcija, i da se vratimo u realnost. A u njoj, Beograd je jedini evropski milionski grad u kojem se kanalizacija direktno izliva u reke i koji nema fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Od obećanih pet, još nemamo nijednu. I šta je bilo važnije? Uložiti novac u čistu Savu i čist Dunav ili u akvarijum? U stadione ili čist vazduh? U Ekspo ili poljoprivredu? I tako dalje. A da stvar bude još gora, akvarijum je........

© Danas