Ja ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem da su naša deca drugačija od nas. A, zamilislite – i, nisu daleko. I to je prirodno, takoreći – normalno.

Njima je isto, kao i većini građanki i građana Srbije, genocid u Srebrenici – ništa.

Nema ga. Nema ni zločina nad svima koje je počinio režim Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja… Da preciziramo Aleksandra Vučića i Ivice Dačića.

Nema njihovih grehova, svih grehova naših „zajedničkih“ neprijatelja protiv koji smo danas, 35 godina od najgnusnijih zločina počinjenih na evropskom tlu od Drugog svetskog rata.

Tu smo. Sve je isto.

Jednostavno je tako.

Zašto Dačić tako lako udara?

Studenti razmišljaju da sruše režim Aleksandra Vučića. Potrčka Vojislava Šešelja. Osuđenog ratnog zločinca. Kojeg su njihovi roditelji naveliko podržavali, oblačili uniforme, vojne i paravojne, prelazili granice, išli da se bore, jer su Srpkinje i Srbi – a neprijatelji su im bili Bošnjaci, Hrvati, Albanci – koje bi trebalo........

© Danas