Strategija SAD za 2026. godinu ne najavljuje novi poredak, već potvrđuje kraj starog. Era u kojoj je Evropa mogla da se oslanja na trajni i bezuslovni američki bezbednosni angažman ulazi u završnu fazu

Američka Nacionalna odbrambena strategija za 2026. godinu ne predstavlja naglu promenu, već formalizaciju geopolitičke neminovnosti koja se postepeno gradi već deceniju. Preusmeravanje američkih vojnih, tehnoloških i političkih resursa ka Indo-pacifiku i zapadnoj hemisferi direktno ogoljava evropsku bezbednosnu zavisnost od Vašingtona, stavljajući Stari kontinent pred istorijski ispit zrelosti.

Bilans asimetričnog partnerstva

Tokom prethodnih decenija, od bombardovanja Jugoslavije, Avganistana, Sirije i Libije do rata u Ukrajini, evropska spoljna i bezbednosna politika bila je u velikoj meri usklađena sa američkim globalnim prioritetima. Takav pristup doneo je ograničene bezbednosne dobitke, ali i niz destabilizujućih posledica koje su se, u različitim oblicima, vraćale Evropi: od migrantskih kriza izazvanih intervencijama na Bliskom istoku, preko energetske nesigurnosti koja je postala hronična sve do unutrašnjih političkih polarizacija.

Sličan obrazac vidljiv je i u Sahelu, gde je francusko unilateralno vojno angažovanje, bez šire evropske strategije i........

© Danas