Priča o Erin Brokovič ostala je u kolektivnom pamćenju poput moderne filmske bajke.

Sećamo se Džulije Roberts i njenog Oskara, ali pre svega suštine: samohrane majke bez pravničke diplome koja je na kolena oborila energetskog giganta, dokazavši da je otrovni hrom godinama nevidljivo natapao zemlju i vodu kalifornijskog gradića Hinkli.

Bivši ambasador analizira šta nam kriza u španskoj enklavi govori o svetu koji nastaje: Ograda u Seuti i kraj jednog poretka?

Bivši ambasador analizira šta nam kriza u španskoj enklavi govori o svetu koji nastaje: Ograda u Seuti i kraj jednog poretka?

Ali ono što film nije prikazao jeste ono što dolazi posle – kad se kamere ugase, a borba nastavi bez špice i odjavnih kadrova.

Četvrt veka kasnije, Erin ponovo nosi fascikle sa terena. Motiv je naizgled iz drugog veka, ali obrazac je nepogrešivo isti.

Njena nova kampanja – pod kojom se već potpisalo više od osam hiljada zabrinutih građana širom Amerike – uperena je protiv novog neprijatelja: data centara koji pokreću veštačku inteligenciju.

Iz komšiluka u kojima niču te mutave, ogromne hale bez prozora, više ne stižu samo žalbe na suve bunare i iscrpljene vodovode, već i na nesnosni, niskofrekventni šum rashladnih uređaja koji meštanima ne da da spavaju.

Erin je ponovo intuicijom osetila veliku obmanu našeg doba. Dok nam se veštačka inteligencija prodaje kao eterična, nevidljiva tehnologija „iz oblaka“, na zemlji je to izuzetno teška, prljava i žedna industrija.

Jedan veći data centar dnevno popije vode koliko i grad od trideset hiljada ljudi – a ta voda ne odlazi u česme, već u rashladne tornjeve, i vraća se u prirodu samo kao toplo, beskorisno blato u oblaku pare.

Njen povratak na prvu liniju borbe otvara zavesu iza koje se krije surovi tehnološki paradoks današnjice.

Evropski rulet (II): Kaspijski domino – kada rat prelije sopstvene obale

Evropski rulet (II): Kaspijski domino – kada rat prelije........

© Danas