(Povodom teksta Dragana Nalovića „Ne treba od studenata praviti zaštitnu vrstu“, Danas, vikend broj 1-2. avgust)

Dragan Nalović je, po vlastitim rečima, visokopozicionirani član Zeleno-levog fronta, dakle stranke koja je i dalje, ako se ne varam, sklona stavu da na izborima podrži Studentsku listu, ali ne bezuslovno. Dragan Nalović u svom tekstu izlaže dosta oštroj kritici noviji narativ ovog pokreta, istakavši da je u ranijem periodu s oduševljenjem pozdravljao njihovu hrabrost, istrajnost i organizacionu sposobnost, ali da današnjim generacijama ne dugujemo ni slepo poverenje niti unapred izrečenu presudu.

Načelno gledano, njegov stav da studente ne treba uzdizati na pijedestal nepogrešivih stoji: sami oni odbacuju primedbe da nastoje da sebe predstave kao moć koja se otuđuje od građana kako bi im sa božanskih visina nalagala šta da čine i objašnjavala šta je njihov stvarni interes. Pobunjeni studenti ustali su upravo protiv režima čiji se glavni arhitekta odnosi prema građanima kao otac prema deci. Ovaj, po mnogim svojim obeležjima, paternalistički sistem preobražavao je građane u podanike čija je dužnost da se ponašaju pasivno, kao maloletna deca koja ne mogu razlikovati šta im je istinski korisno ili štetno, nego moraju čekati na sud poglavara jer on bolje od njih samih zna šta je u njihovom interesu.

Studentski pokret je od samog početka priveo svesti činjenicu da je ta i takva vlast (očinska vlast), da parafraziram Kanta, najveći despotizam koji se može zamisliti. Studentsko nastojanje da građane oslobađa od straha Vučićeve strahovlade nije samocilj, već sredstvo za proces preobražavanja podanika u građane kako bi se oni svojim od vlasti nezavisnim aktivnostima borili za obezbeđivanje vlastitog statusa – izvornog nosioca suvereniteta. Stoga su studenti pokrenuli........

© Danas