Posle protesta na koji su novosadski studenti pod sloganom „Srbijo, čujemo li se“ pozvali građane iz čitave Srbije, dogodio se u dosadašnjoj modernoj istoriji naše zemlje neviđeni izliv policijskog nasilja nad vlastitim građanima.

Neretko su se tumači ove zverske policijske intervencije, bilo da su pristalice režima bilo da su njegovi kritičari, bavili pitanjem: ko je prvi počeo. Međutim, to pitanje je irelevantno. Taman i da je određeni broj protestanata prvi počeo da baca baklje ili neke druge stvari na policiju, to u situaciji kada se minimum 98% učesnika protesta ponašalo mirno, ne može biti opravdanje za ono što se desilo.

Naime, u tom slučaju policija je bila dužna da usmeri svoju intervenciju na tu grupu građana kako bi ih izolovala, a ne da neselektivno napadne sve okupljene građane, i one koji uopšte nisu mogli da vide šta se dešava pred Filozofskim fakultetom, izlažući ih najsurovijim oblicima torture: policijske marice su se čak zaletale u masu građana.

Sada je onima koji poseduju zdrav razum jasno da je policiji unapred naloženo da, bez obzira na sam razvoj događaja posle završetka zvaničnog dela protesta, izvrši totalni, neizdiferencirani brutalni napad na protestante kako bi se njima i onima koji su uživo gledali taj masakr „zaledila krv u žilama“, tako da im ubuduće ne padne na pamet da učestvuju u bilo kakvim demonstracijama.

Da ova varvarska i dugotrajna policijska operacija nije za cilj imala zavođenje reda i mira, već radikalno zastrašivanje građana, o tome svedoči i javno saopštenje MUP-a da postoje navodno pouzdani podaci da će protestanti frontalno napasti policijske snage, snimak na kojem se vidi ispaljivanje zelene i crvene strelice kojima se policiji signalizovalo da se pripremi za napad i da ga započne, ali i masovni dolazak policajaca iz čitave Srbije, zajedno sa oklopnim vozlima raznovrsnog tipa.

Bila je to noć divljačkog pendrečenja, ispaljivanja ogromnih količina suzavca obogaćenog specijalnim hemijskim supstancama, upotrebe šok-bombi, gumenih........

© Danas