U današnjoj Srbiji, predlaganje i donošenje zakona, postaje ekskluzivno pravo pojedinaca koje je stranački vrh vladajućeg režima imenovao na važne funkcije, bez obzira na njihovo znanje, iskustvo i kredibilitet.

To se čini u svim oblastima društvenog života, ali je posebna opasnost, kada se to posle neslavne sudbine oktroisanih tzv. Mrdićevih pravosudnih zakona, to želi postići i sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji i izmenama i dopunama sistemskih zakona – Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.

Surogat fiktivnih javnih slušanja kojima rukovodi ranije u pravosudnoj oblasti diskreditovani poslanik Mrdić kao predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe, u kojima ministar pravde svojevoljno komentariše svako izlaganje i vređa ličnost pojedinih učesnika ukoliko mu se izlaganje ne svidi, a bez prava tog učesnika na jednako vreme izlaganja i repliku, završio se neslavno.

Važne strukovne organizacije i grupe poput Udruženja tužilaca Srbije i „Odbrane struke“ su bojkotovale takav najavljeni način rada, Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS se povukao iz učešća u radu nakon pretnji krivičnom prijavom njihovom predstavniku – sudiji G. Vidojković od strane poslanika Mrdića, a nekoliko učesnika je zbog navedene prakse radnog predsedništva napustilo skup.

Društvo sudija pozvalo vladu da povuče izmene pravosudnih zakona iz procedure

Društvo sudija pozvalo vladu da povuče izmene pravosudnih zakona iz procedure

Šta reći nego da je opet je na delu loša i nezakonita praksa najviših državnih organa prema pravosuđu. Umesto da se novi pravosudni zakoni i izmene i dopune važećih, donose u regularnoj proceduri, uz javnu raspravu, transparentnost i inkluzivnost, radi se potpuno suprotno od onoga što su pravni standardi za donošenja ovih zakona, ali i onoga što je u hitnom follow-up mišljenju iz 2026. navela Venecijanska komisija, da smatra da je postupak još uvek u ranoj fazi donošenja i da se mora obezbediti........

© Danas