Možda je Aleksandar Gajović, bivši novinar i državni sekretar u Ministarstvu informisanja, u pravu, kada je, komentarišući rezultate izbora u Mađarskoj, rekao da je „jako nepristojno“ radovati se nečijem porazu. Sa time se ipak ne slažem. Nepristojno je vređati, psovati, pljuvati na ulici, gurati se preko reda, ismevati slabije… Ali radovati se porazu Viktora Orbana posle 16 godina autokratske vlasti za koju mnogi Mađari tvrde da je obeležena korupcijom, kršenjem ljudskih prava, zloupotrebom državnih institucija, nikako nije nepristojno. Ili sam možda nepristojna?

Radovala sam se Orbanovom porazu skoro kao pobedi Zorana Mamdanija na izborima za gradonačelnika Njujorka. Nemam nikakvu korist od Orbanovog poraza, pogotovo ne od Mamdanijeve pobede, ali jednostavno ne volim autokrate koji zloupotrebljavaju svoju navodnu borbu za naciju, veru, rasu, tradiciju, u korist lične, često materijalno vrlo unosne, koristi. Zato se radujem svakom njihovom porazu. Peter Mađar će u istoriju ući kao čovek koji je pobedio Orbana, nije političar sa čijim se stavovima slažem, jer je i on desničar, ali porazio je Fides. Ubedljivo.

Mađari, kao i mnoge njihove komšije, nemaju simpatije i poverenje prema progresivnim ili socijaldemokratskim idejama, više vole konzervativne, što je potpuno legitimno, dok god su ti desničari demokrate, ne........

© Danas