Vatikan mi nikada nije bio ni blizak ni jasan. Toliko moći, istorije, ali i skandala u jednom gradu-državi, sedištu katoličke crkve. Pripadam drugoj religiji, pratila sam vesti iz Vatikana uzgred, začuđena značajem koji ima i danas, kada bi trebalo da smo moderniji, da nam religija ne diktira život, već nauka, tehnologija, napredak.

Sećam se izbora Vojtile za papu Jovana Pavla II. Bilo je to pred pad komunizma, a Poljak izabran za papu. Šok je „naš“ Ilija Čvorović najbolje opisao.

„Ko je doveo papu stranca na presto u Vatikan? Em stranac, em Poljak. Slučajno? A je l’ slučajno Valensa dobio Nobelovu nagradu za mir?“

Tako su otprilike mnogi u Jugoslaviji gledali na Vatikan, mutne radnje, intrige, spletke, moć i bogatstvo.

Godinama posle smrti pape Poljaka, u Vatikanu na još veće čudo 2013. izabrali Argentinca za 266. poglavara

Katoličke crkve. Odmah mi je bio simpatičan čim dolazi iz Latinske Amerike, u kojoj su se pojedini katolički sveštenici borili i životom platili svoje suprotstavljanje diktatorima, siromaštvu, zločinima.

Poznavaoci Katoličke crkve kažu da je izbor Horhe Mario Bergoglia za papu bio čudan jer nije pripadao višim........

© Danas