Nauka i naučnici bi trebalo da nama, „običnim građanima“, objašnjavaju svet koji nas okružuje, neobične i teško shvatljive pojave, olakšavaju i poboljšavaju život. Često ga, međutim, komplikuju. Jednostavan primer, paradajz tradicionalno smatramo za povrće, ali botaničari nas ubeđuju da je to voće. Ima tanku koru, sočnu pulpu, mnogo semenki i zato ga svrstavaju u voće. Meni je to neprihvatljivo, ali pošto je reč o zdravoj i vitaminima bogatoj biljci, paradajz treba jesti, bio voće ili povrće.

Ali, kako ga jesti kada više nema ni miris ni ukus? Godinama imam taj problem sa kojim se sigurno mnogi suočavaju. Platila ga skupo ili jevtino, kupila ga u marketu ili na pijaci, uvozni ili navodno domaći, leskovački, reklame radi isečen na tezgi, svejedno. Ne osetim ukus paradajza. Možda je to sindrom davno prošle mladosti, kada je sve bilo lepše, ukusnije, mirisnije, ali rekla bih da paradajz, realno, nije što je nekad bio. Zato bih rado probala taj azerbejdžanski koji predsednik Vučić hvali. Ukusan, a jevtin. Kako je to moguće?

Verovatno jednako moguće kao što je paradajz voće, kao što je moguće da su u Srbiji sve veća izdvajanja za poljoprivredu, a poljoprivrednici u sve lošijoj situaciji. Ove godine 147,5 milijardi dinara izdvojeno za poljoprivredu. Ministar finansija Siniša Mali podsetio je........

© Danas