Nekoliko stotina hiljada ljudi napustilo je Rusiju nakon februara 2022. godine, a njihov dolazak već je uticao na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na manjim, popularnim destinacijama poput Jermenije, Gruzije i Srbije.

Stručnjaci iz IT sektora doneli su priliv stranog kapitala, investitori su podstakli rast cena na tržištu nekretnina, a preduzetnici su osnovali hiljade kompanija.

Istovremeno, emigranti menjaju lokalni kulturni ambijent – otvaraju knjižare, pozorišta i klubove, koji često predstavljaju vredan doprinos sredinama u kojima posluju.

S druge strane, ove promene dovele su i do naglog rasta cena stanovanja, zbog čega su pojedini lokalni stanovnici primorani da se i sami sele, piše ruski Insajder.

Gde su se Rusi naselili

Pouzdane podatke o ukupnom broju Rusa koji su napustili zemlju nakon februara 2022. godine teško je utvrditi. Statistika ruske Federalne službe bezbednosti beleži broj prelazaka državne granice – ruski državljani su 2022. godine iz zemlje izašli 23,2 miliona puta dok je 2025. zabeleženo 31,5 miliona izlazaka.

Kako se Rusi u egzilu u Srbiji, Nemačkoj i Švedskoj nose sa tugom

Kako se Rusi u egzilu u Srbiji, Nemačkoj i Švedskoj nose sa tugom

Međutim, ove brojke uglavnom odražavaju broj turističkih putovanja, što potvrđuju i najčešće destinacije – tokom 2025. godine to su bile Turska (6,6 miliona), Ujedinjeni Arapski Emirati (1,7 miliona), Egipat (1,6 miliona), Kina (1,3 miliona) i Tajland (886.000). Među tim zemljama, jedino su Turska i UAE ujedno i značajne destinacije za iseljavanje.

Na osnovu podataka zemalja prijema, procenjuje se da je tokom 2022. godine iz Rusije emigriralo između 600.000 i 650.000 ljudi. Najveći priliv zabeležio je Kazahstan (146.000), zatim Jermenija (110.000), Turska (77.000), Izrael (75.000), Gruzija (74.000) i Srbija (oko 30.000).

Ni ovi podaci nisu potpuno pouzdani jer svaka država drugačije evidentira doseljenike. Gruzija računa osobe koje u zemlji borave duže od 180 dana, Jermenija se oslanja na registraciju kartica za pristup socijalnim uslugama i bankarskih aktivnosti, Kazahstan evidentira broj izdatih individualnih identifikacionih brojeva, Turska prati broj izdatih boravišnih dozvola dok Izrael računa samo pasoše koje su migranti dobili.

Dodatnu zabunu unose i promene metodologije u Jermeniji. Ta zemlja je 2022. godine registrovala 110.000 doseljenika iz Rusije dok je 2025. broj novopridošlih pao na svega 1.400 – isključivo zato što je uveden novi način evidencije, zasnovan na broju izdatih boravišnih dozvola, koje je znatno teže dobiti.

Srbija je u međuvremenu izdala 67.000 jednogodišnjih privremenih boravišnih dozvola, ali nije poznato koliko se od tog broja odnosi na produženja već postojećih dozvola.

Zbog svega toga, sve procene o broju ruskih emigranata treba posmatrati kao približne.

Kako bi pratila obrasce emigracije, nezavisna istraživačka organizacija Centar za analizu i strategije u Evropi (CASE) razvila je tri modela migracionih kretanja – tranzitni, model ukorenjavanja i cirkulacioni model.

Tranzitni model podrazumeva dolazak u jednu zemlju sa planom preseljenja u drugu u roku od šest do 18 meseci. Model ukorenjavanja odnosi se na odluku da se ostane u zemlji domaćinu, dobije boravišna dozvola ili državljanstvo i integriše u lokalno tržište rada. Cirkulacioni model podrazumeva često kretanje između dve ili tri zemlje, bez jasnog plana trajnog nastanjivanja.

Prema rezultatima istraživanja, tokom 2022. i 2023. godine dominirao je tranzitni model dok je tokom 2024. i 2025. rastao udeo onih koji su odlučili da se trajno nastane u zemlji domaćinu.

Važno je napomenuti da su većinu Rusa koji su napustili zemlju u periodu od 2022. do 2024. činili visokokvalifikovani stručnjaci. To se navodi u izveštaju projekta OutRush iz 2025. godine, zasnovanom na anketi sprovedenoj među 8.500 emigranata u više od stgo zemalja.

Čak 41 odsto ispitanika radilo je u IT sektoru dok je još 21 odsto bilo zaposleno u kulturi, nauci i medijima. Istraživanje pokazuje da je oko sedam odsto emigranata nakon preseljenja pokrenulo sopstveni posao dok 28 odsto planira da to učini u budućnosti.

Autori izveštaja zaključuju da se, „suprotno zvaničnim tvrdnjama o broju povratnika, zaustavljanje odliva stručnjaka u kratkom roku čini malo verovatnim“.

U periodu od leta 2023. do leta 2024. samo osam odsto ispitanika vratilo se u Rusiju. Među onima koji ne planiraju povratak u skorijoj budućnosti, 54 odsto navelo je da bi se vratilo jedino ukoliko u zemlji dođe do političkih promena.

Kako emigranti utiču na privrede zemalja domaćina

Po pravilu, priliv imigranata doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju produktivnosti i podsticanju inovacija, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Međutim, takvi efekti zavise od toga da li doseljenici mogu legalno da rade i da li država sprovodi aktivnu politiku njihove integracije. Na to ukazuje i metaanaliza 41 naučne studije objavljena u časopisu Ekonomis.

U Jermeniji, Gruziji i Srbiji ruski emigranti zauzeli su značajan deo tržišta rada i povećali potrošačku tražnju. Kao posledica toga, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Gruziji u periodu od 2022. do 2024. dostigla je 9,4 odsto, u poređenju sa prosečnih 4,4 odsto između 2012. i 2021. godine. U Jermeniji je prosečan godišnji rast BDP-a, od početka rata porastao sa 3,6 na devet odsto dok je u Srbiji povećan sa 2,1 na 3,5 odsto.

Kako navodi CASE, novopridošli emigranti često imaju pozitivan fiskalni efekat, odnosno donose dodatne prihode državnom budžetu. Osim u retkim izuzecima, oni ne koriste socijalna davanja, ali plaćaju indirektne i ponekad direktne poreze (posebno u Srbiji).

Pored toga, ruski emigranti imaju znatno veće prihode od stanovništva zemalja domaćina. Prosečan mesečni prihod njihovog domaćinstva u........

© Danas