Ako bi se izdvajali najimpresivniji događaji koje smo videli na manifestacijama i u programima nastalim iz kulture otpora prema nezapamćenom teroru režima nad celom kulturnom zajednicom, umetničkom scenom, umetnicima i kulturnim radnicima koji ne pristaju na potčinjavanje, onda bi to svakako bio autorski projekat „Savršena budućnost – Oratorijum“ vizuelnog umetnika i pisca Dejana Atanackovića.

Premijera ovog uzbudljivog muzičko-scenskog dela u Centru za kulturnu dekontaminaciju, koji je i njegov producent, okupila je prošle subote brojnu publiku (mesta gotovo nije bilo ni za stajanje), a među onima koji su „Oratorijum“ na kraju ispratili višeminutnim ovacijama najviše je bilo Atanackovićevih kolega – onih sa kojima „deli“ ne samo umetničku i književnu scenu nego i građanski aktivizam.

Blacklist festival: Umetnici na solidarnom frontu, jer kultura može i sme, na ponos svih koji drže do slobode

Blacklist festival: Umetnici na solidarnom frontu, jer kultura može i sme, na ponos svih koji drže do slobode

„Savršena budućnost – oratorijum“, narativno se bazira na tekstovima koje je pisao 90-tih godina, a koji su tada, kako kaže za Danas, do publike dolazili putem uličnih plakata, anonimnih novinskih oglasa i galerijskih postavki, upravo u saradnji sa CZKD-om.

Atanacković potpisuje i muziku, vizuelni koncept i režiju ovog projekta, kompozitor Damjan Jovičin aranžman, orkestraciju, elektroniku i dirigovanje, a izvođači su tenor iz Švajacarske Davide Di Ragusa, glumci Jelena Stupljanin i Aleksandar Kecman, dečak Pavle Jovanović, uz pratnju desetočlanog gudačkog ansambla.

O svojim razlozima za nastajanje ovog projekta, koji je pred publikom ovih predizbornih dana koji nagoveštavaju pobedu Studentske liste i jednu novu, mnogo bolju budućnost za sve građane, Dejan Atanacković govori za naš list, ali i o tome šta nam je činiti da naše društvo zaista ozdravi….

Vaš „Oratorijum“ pripada kulturi otpora koja je, kao nikada do sada solidarno okupila i ujedinila celu kuturnu zajednicu u podršci studentima u borbi protiv represivnog režima. Koliki je značaj ovog otpora, koji će svakako ostati zabeležan u našoj kulturnoj istoriji?

– Savremena kultura je, po mom shvatanju, uvek otpor nasilju, državnom teroru, nacionalističkom stereotipu, populizmu, inače nije kultura, već dekor bolesnog i korumpiranog društva. Ali, nasuprot manifestacijama kulturnog otpora, podsetimo, jer je i to važno, stoji onaj spisak učesnika konkursa za projekte iz kulture u okviru EXPO-a, spisak dekoratera korupcije. Ni to se ne sme zaboraviti, jer je samo postojanje tog spiska u ovom trenutku jedan od uvida u stvarnost u kojoj živimo.

„Savršena budućnost – Oratorijum“ zasniva se na tekstovima koje ste pisali 90-tih godina, ali je njihova aktuelnost i kopča sa onim što danas živimo vrlo uznemirujuća i opominjuća. Zašto ste imali potrebu da te tekstove „prikažete“ kroz muzičko-scensku formu?

– Direktan povod bio je poziv prijatelja iz CZKD-a da obnovimo saradnju koju smo imali devedesetih. Prisetili smo se nekih događaja, tekstova, slika i došli do zaključka da se nalazimo u gotovo istovetnoj situaciji kao onda, zaglavljeni u nekoj neodređenoj tački kružnog, verovatno vrtložnog, kretanja.

Nije mi bila namera da kroz formu oratorijuma dodajem težinu, težina je tu sama po sebi, oratorijum je forma kao svaka druga, premda sasvim nova za mene, a ja sam iskreno prvi put uživao u realizaciji svoje muzike u izvedbi jednog pravog gudačkog ansambla, u izvrsnoj saradnji sa Damjanom Jovičinim.

Na toj kompoziciji u četiri stava radio sam, inače, pre više od deset godina, kada sam više bio okrenut muzici, i ona je čekala sve ovo vreme da nađe svoj adekvatan kontekst. U njoj se nalazi i jedan za mene važan muzički citat i omaž grupi Pink Floyd, jer se kroz kompoziciju provlači motiv pesme Welcome to the Machine, koji maestrano izvodi tenor Davide Di Ragusa.

Recimo da je forma oratorijuma za mene pre svega jedno značajno objedinjavanje različitih umetničkih formi kojima sam se bavio tokom godina.

Dejan........

© Danas