Iako se smatra da je istorija učiteljica života, ljudi nikad nisu dobro naučili lekcije. O tome govori istorija civilizacije, a i istorija na prostoru Balkana. Ukoliko razvoj civilizacije podrazumeva uspone i padove, sadašnji trenutak je ozbiljan pad. Kad gledam političke lidere koji imaju najveći uticaj u svetu i one koji bi to hteli da budu, ali im ne ide, uvek se setim pesme Jovana Jovanovića Zmaja: Ciganin hvali svoga konja. Jedino gore od loše naučenih lekcija je prekrajanje istorije, za čime vlasti država na Balkanu olako posežu.

Otac moje majke, Božidar Stanimirović, čiji je otac Avram poginuo u proboju Solunskog fronta, često mi je govorio pesmu Sveti Sava, Vojislava Ilića. Otac mog oca, Milun Milojević je svirao klanet, instrument za koji sad malo ko zna. Sa stepeništa njegove kuće na Rusaliji, u podnožju Malog Jastrepca, otvarao se vidik kome nije bilo kraja. Noću su se svetla Niša videla kao daleko sazvežđe.

***
Majka moje majke, Stanija i majka mog oca Leposava, nosile su svoje životne radosti i tuge tiho i stoički. Tu širinu pogleda, ali i svest o dubokom korenu na obroncima Malog Jastrepca, trudila sam se da prenesem svojoj deci.

***
Moji roditelji, Nada i Vlastimir Milojević su bili prosvetni radnici. Odrasla sam u školi. U zgradu se ulazilo na velika vrata, desno su bile učionice, levo je bio stan. Škola je imala veliko dvorište, zimi zgodno za sankanje, a u ostalim godišnjim dobima puno sezonskog cveća i voća.

***

Dve slike iz detinjstva su mi ostale najupečatljivije: sabrana dela Hegela na polici, žuti hrbat sa crnim slovima i na zidu reprodukcija Polja maka u Aržanteu, Kloda Monea. Kad sam u muzeju Orsej videla tu sliku, obuzela me drhtavica i vrtoglavica. Moj prilog tezi da postoji Stendalov sindrom.

***
Moj otac je bio sociolog i pratio je dešavanja u društvu, ali i savremenu kulturu, pa smo čitali upravo objavljene knjige i slušali najnovije gramofonske ploče. U osnovnoškolskom periodu najdraža literatura su mi bili romani Karla Maja o Vinetuu i Old Šeterhendu. Satima sam plakala kad je Vinetu ubijen.

***
U našoj porodici su se dnevne i nedeljne novine pasionirano čitale. Bili smo pretplaćeni na Politiku, NIN, Bazar i Politikin zabavnik, do devedesetih godina. Praznik je bio kad poštar donese Politikin zabavnik. Od Verovali ili ne, preko Iznoguda, obucite Cicu, do Paje Patka na poslednjoj strani. Volela sam da čitam stripove. Zagor i Čiko, Komanadant Mark i Žalosna Sova, Blek Stena, kasnije Alan Ford. I danas povremeno čitam stripove.

***
U jednom delu školskog stana moji roditelji su napravili kutak u kome su se nalazili svi Politikini zabavnici i stripovi, skupljani desetak godina. To je bio raj za mene i moje vršnjake. Zoran, moj brat od tetke, nikad nije hteo da ide kući. Ni danas nisam potpuno prebolela što tu kolekciju nismo mogli da zadržimo kad smo se preselili.

***
Budući da sam živela u školi, majka mi je bila učiteljica. Morala sam da budem najdisciplinovanija i najspremnija za svaki čas. Opustila sam se malo tek kad sam krenula u srednju školu.

***
Prve dve godine srednje škole, usmerenog obrazovanja, završila sam u gimnaziji „Svetozar Marković“, poznatijoj kao Grobarska gimnazija u Nišu. Druge dve godine sam završila u gimnaziji „Stevan Sremac“. Tamo sam upoznala ljude koji su mi i danas prijatelji. Najpre moja predivna Sneža, prijateljica, kuma, saputnica.

***
Iako sam završila pravni smer, zapravo sam htela da upišem Elektronski fakultet u Nišu. Čak sam i počela da se spremam za prijemni ispit, ali sam ipak upisala i završila Pravni fakultet u Nišu. Da sam završila Elektronski fakultet, verovatno bih sad živela u Kanadi, jer se nekoliko generacija inženjera elektronike mojih godina po završetku fakulteta preselilo u Kanadu. Svoju ljubav prema matematici sam ispunjavala tako što sam deci porodičnih prijatelja pomagala........

© Danas