Da li prisustvujem(o) jedinstvenom događaju u istoriji ili je to samo moj varljiv utisak.

Proteklih nekoliko meseci, tačnije od kada se obrušila nadstrešnica u Novom Sadu i od kada su studenti novosadskog, beogradskog, niškog, kragujevačkog i novopazarskog univerziteta u protestu svakodnevno ili skoro svakodnevno, sa pozicije predsednika Republike predsednik svojih glasača je slao poruke i obećanja koja su vrlo često bila ili odmah zaboravljena ili su nekim naknadnim poručivanjem obesmišljena a ponekad i suprotstavljena prethodnim.

Podsećam da je broj obraćanja u prvim mesecima ove godine skoro dva puta dnevno na televizijama, ne računajući instagram, tik-tok i sl. Da se čovek zapita kad predsednik nešto radi, pogotovu što se obimom svog rada a i pozlaćenim rezultatima neprekidno hvali.

Mnogi od nas bi bili veoma srećni da je taj rad sveden i na ustavnim nadležnostima zasnovan, a ilustrovaću ih završnom rečenicom iz onog poznatog vica „Nemoj više da me braniš, molim te“. I usrećuješ, razvijaš, vodiš u svetlu budućnost i uopšte uzev išta više radiš.

Šta beše sa deklaracijom o Vojvodini, odbranismo li Vojvodinu od agresije onog trenutka kad je deklaracija doneta ili je Vojvodina u opasnosti i dalje? Izmisliš problem a onda ga rešiš. Stari je to radikalski........

© Danas