Moje prošlo pismo je izazvalo mnogo reakcija u režimskim medijima u gotovo identičnim tekstovima varijacija na temu: „Blokaderi hoće da ukinu SPC“ (Dezinformer, Alo, Novosti…). Režimski mediji tako ponovo brane SPC, a moj saučesnik u grehu je ovoga puta bio Milan St. Protić koji je nekoliko strana posle mene u prošlom vikend izdanju Danasa objavio tekst pod naslovom „Ni Srpska, ni pravoslavna, ni crkva“. Greh koji nam se stavlja na teret nismo počinili – ako ne verujete meni, verujte Proti, pardon Protiću.

„Besmisleno priznanje, SNS je ismejala veru“: Sagovornici Danasa o odlikovanju Vučića Ordenom Novomučenika bihaćko-petrovačkih

„Besmisleno priznanje, SNS je ismejala veru“: Sagovornici Danasa o odlikovanju Vučića Ordenom Novomučenika bihaćko-petrovačkih

Međutim, ni Protić ni ja, nismo verovali da ove nedelje SPC može da dotakne novo dno. U ponedeljak je SPC dodelila Nepomeniku „Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih“. To je čak četvrti po redu orden koji je SPC dodelila Nepomeniku, posle Ordena Sv. Save (2019.), Ordena Eparhije budimske (2023.) i Ordena Sv. Georgija Pobedonosca (2025.). Time je Nepomenik postao apsolutni rekorder u najvišim odlikovanjima SPC. Ovaj Novomučenik – inače, rekorder po tome da u jednoj rečenici ume da izgovori četiri neistine – tako sada ima četiri ordena SPC oko vrata.

Inače, kada sam već toliko kritikovao SPC, moram nešto da vam priznam. Pre nego što je Porfirije postao patrijarh, imao sam priliku da ga lično upoznam. Tokom našeg razgovora sam mu rekao kako bi baš bilo lepo kada bi on postao patrijarh, a on je tada odgovorio da nema takve ambicije. Delovao mi je kao čista suprotnost Irineju koji je lično uručio Orden Sv. Save Nepomeniku i Dodiku. Međutim, kada je postao patrijarh, pokazao se kao veliko razočarenje – postao je Profitije, kako ga često nazivaju na društvenim mrežama – a onda sam shvatio i da nije iskreno govorio o svojim ambicijama.

Poslednji Basarin tekst u kojem mi piše (Kurir, 9.2.2026.) je svojevrsni deža vi. Kritiku na temu „ideje moje, benzin vaš“, sada upoređujući me sa protagonistom romana Iljfa i Petrova, Basara je već uradio u prvim tekstovima upućenim meni – samo je umesto Ćosića moj tobožnji idol bio Milovan Đilas – insinuirajući moje skrivene političke ambicije. Već sam odgovorio da nemam takve ambicije i to ponavljam i sada – a nisam ni Porfirije........

© Danas