Holivudsko-srpski spektakl „Gospodar Oluje“, čiju režiju potpisuje Zoran Lisinac, a koji je najavljen kao jedan od intrigantnijih filmskih naslova 2026. godine, uskoro stiže pred publiku – najpre u više od 300 bioskopa širom Sjedinjenih Američkih Država, a potom i u Srbiju. Film, koji predstavlja ambicioznu koprodukciju domaćih autora i međunarodne ekipe, smešten je u postapokaliptični svet u kojem se pitanje slobode, kontrole i pobune nameće kao centralna tema.

Tim povodom razgovarali smo sa Lisincem o političkim metaforama savremenog sveta, položaju fantastike u domaćoj kinematografiji, spoju lokalnog identiteta i globalne ambicije, ali i o izazovima očuvanja autorske slobode u eri algoritama i tržišne logike.

Film govori o svetu posle katastrofe i društvu koje funkcioniše unutar strogo kontrolisanih granica. Koliko je taj svet metafora savremenih političkih sistema koji opstaju na strahu i permanentnoj krizi?

– Mislim da svaka dobra fantastika neizbežno postaje ogledalo vremena u kojem nastaje. Svet u filmu nije direktna politička alegorija, ali jeste refleksija osećaja da živimo u epohi permanentne krize – bilo da je to bezbednosna, klimatska, ekonomska ili informaciona. Strah je postao valuta upravljanja. U tom smislu, kontrolisani svet našeg filma je metafora sistema koji opstaju kroz održavanje napetosti i osećaja ugroženosti. Ali film se pre svega bavi pojedincem – pitanjem da li je moguće ostati slobodan iznutra čak i kada su spoljne granice čvrsto postavljene.

U domaćem kontekstu često se govori o nedostatku sistemske podrške za ambiciozne projekte. Da li je „Gospodar Oluje“ izuzetak koji potvrđuje pravilo ili........

© Danas