Holivudsko-srpski spektakl „Gospodar Oluje“, čiju režiju potpisuje Zoran Lisinac, a koji je najavljen kao jedan od intrigantnijih filmskih naslova 2026. godine, uskoro stiže pred publiku – najpre u više od 300 bioskopa širom Sjedinjenih Američkih Država, a potom i u Srbiju. Film, koji predstavlja ambicioznu koprodukciju domaćih autora i međunarodne ekipe, smešten je u postapokaliptični svet u kojem se pitanje slobode, kontrole i pobune nameće kao centralna tema.

Tim povodom razgovarali smo sa Lisincem o političkim metaforama savremenog sveta, položaju fantastike u domaćoj kinematografiji, spoju lokalnog identiteta i globalne ambicije, ali i o izazovima očuvanja autorske slobode u eri algoritama i tržišne logike.

Film govori o svetu posle katastrofe i društvu koje funkcioniše unutar strogo kontrolisanih granica. Koliko je taj svet metafora savremenih političkih sistema koji opstaju na strahu i permanentnoj krizi?

– Mislim da svaka dobra fantastika neizbežno postaje ogledalo vremena u kojem nastaje. Svet u filmu nije direktna politička alegorija, ali jeste refleksija osećaja da živimo u epohi permanentne krize – bilo da je to bezbednosna, klimatska, ekonomska ili informaciona. Strah je postao valuta upravljanja. U tom smislu, kontrolisani svet našeg filma je metafora sistema koji opstaju kroz održavanje napetosti i osećaja ugroženosti. Ali film se pre svega bavi pojedincem – pitanjem da li je moguće ostati slobodan iznutra čak i kada su spoljne granice čvrsto postavljene.

U domaćem kontekstu često se govori o nedostatku sistemske podrške za ambiciozne projekte. Da li je „Gospodar Oluje“ izuzetak koji potvrđuje pravilo ili nagoveštaj da se stvari u kulturnoj politici menjaju?

– Gospodar Oluje je pre svega rezultat upornosti i dugogodišnjeg rada jednog tima, ali ne bih ga nazvao izuzetkom u smislu izolovanog incidenta. Više ga vidim kao signal da postoji potencijal za drugačiji model produkcije – kombinaciju lokalne baze i međunarodne ambicije. Sistem se ne menja preko noći, ali mislim da postoji generacija autora koja više ne čeka dozvolu da pravi velike filmove. Ako se nešto menja, onda se menja mentalitet – a to je prvi korak.

Fantastika kod nas još uvek nema status koji ima na Zapadu. Da li ste osećali skepsu okruženja – i da li je ta skepsa posledica umetničkog konzervativizma ili šire društvene zatvorenosti prema drugačijim narativima?

– Skepsa je postojala, ali je razumljiva. Kod nas fantastika nije deo institucionalne tradicije kao što je to slučaj u Holivudu ili Britaniji. Često se žanr doživljava kao nešto “lakše” ili komercijalno, dok se ozbiljnost poistovećuje sa socijalnom dramom. Međutim, istorijski gledano, fantastika je uvek bila prostor za najdublje društvene komentare. Mislim da je problem manje u konzervativizmu, a više u nedostatku kontinuiteta – kada nemate industrijsku infrastrukturu za žanr, svaki pokušaj deluje kao rizik. Ali bez rizika nema ni pomaka.

Vaš film pokušava da spoji lokalno i globalno. Koliko je teško napraviti priču koja je univerzalna, a da pritom ne izgubi identitetsku autentičnost regiona?

– Najveća greška je pokušaj da se identitet “sakrije” da bi priča bila globalna. Paradoks je da univerzalnost dolazi iz specifičnosti. Ako likovi imaju autentičan jezik, mentalitet i emocionalni kod, publika bilo gde u svetu to prepoznaje kao istinu. Mi nismo pokušavali da budemo kopija zapadnog modela, već da napravimo film koji ima globalni žanrovski okvir, ali nosi energiju i temperament regiona. Autentičnost je prednost, ne prepreka. Mi volimo da se šalimo da smo sa ovim filmom započeli novi žanr – Calamari Sci-Fi. To je naš mali omaž ideji Špageti vesterna, kada su evropski autori uzeli američki mit i ispričali ga na svoj način.

U vremenu u kojem je filmska industrija sve više podređena algoritmima i tržištu, koliko je uopšte moguće sačuvati autorsku slobodu?

– Algoritmi su realnost… oni oblikuju vidljivost, distribuciju i percepciju uspeha. Ali algoritam ne može da proizvede ideju. Autorska sloboda danas zahteva više hrabrosti nego ranije, jer tržište favorizuje poznate formule. Međutim, paradoksalno, publika je gladna nečeg novog. Mislim da je ključ u pametnoj kombinaciji – razumeti tržište, ali ne postati njegov talac. Autorska sloboda nije odsustvo ograničenja, već sposobnost da unutar njih pronađete svoj glas.

Da li verujete da publika u Srbiji danas traži eskapizam – ili je spremna da kroz žanrovski film čita i političke slojeve priče?

– Publika u Srbiji, kao i svuda, želi dobru priču. Eskapizam i politički slojevi se ne isključuju. Najuspešniji žanrovski filmovi funkcionišu na dva nivoa: pružaju avanturu, emociju i spektakl, ali istovremeno otvaraju prostor za tumačenje. Mislim da publika i te kako ume da “čita između redova”, ali ne želi da bude podučavana. Ako priča funkcioniše, slojevi će se otkriti prirodno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 05.03.2026. 16:26 Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Svet • 04.03.2026. 21:55 „Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

„Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

Ekonomija • 05.03.2026. 08:25 Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Svet • 06.03.2026. 17:43 UŽIVO Rat na Bliskom istoku se produbljuje: Izrael bombarduje Teheran i Bejrut, pogodili bunker ubijenog ajatolaha, Iranci napali američki "Linkoln" (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku se produbljuje: Izrael bombarduje Teheran i Bejrut, pogodili bunker ubijenog ajatolaha, Iranci napali američki "Linkoln" (FOTO, VIDEO)

Ekonomija • 06.03.2026. 07:16 "Vučićeve izjave izazvale paniku, građani prave zalihe": Da li će danas gorivo na pumpama poskupeti?

"Vučićeve izjave izazvale paniku, građani prave zalihe": Da li će danas gorivo na pumpama poskupeti?

© Danas