Fudbal ovih dana ne gledam jer osim što je, apsolutno zasnovan na zaradi, postao nepodnošljivo dosadan, u Srbiji se svetsko prvenstvo emituje na prokaženim televizijskim kanalima i na način koji vređa inteligenciju. Evo stvaralačke obrade komentatorskog zanata u kakvom se može uživati na RTS-u uz usporeni snimak akcije (autor P.S.): „Zalomio je protivnika i šutirao jako u suprotni ugao, ali je golman krajnjim naporom skrenuo loptu u korner! Prvi za Kurasao“.

Dakle, „fudbalskim“, „milojkopantićevskim“ glasom se urlaju stvari koje i sami upravo gledamo, da bismo kada se slow motion okonča dobili i malo navođenja statistike tišim glasom koji odiše važnošću trenutka. Gledaoci RTS-a verovatno i traže takvo ponižavanje, što zapravo vrlo ima veze sa onim čime ću se pri kraju teksta baviti. Elem, fudbal je otpao iz gorenavedenih razloga; gospođi Ketrin Zita Džons je poslato već pripremljeno pismo – menjanje datuma i umereno personalizovanje mi oduzima desetak minuta života – u kojem se nalazi skraćena rediteljska eksplikacija osobe sa kojom se susrela i režima koji je podržala (pismo će biti pročitano ili neće, ali ja sam svakako morao da još jednom, posle g. Bolta i gđe Davidovič, obavim svoju ljudsku i građansku dužnost); na bioskopskom repertoaru je horor „Opsesija“ koji bi mogao biti zanimljiv, ali pre dve nedelje sam analizirao film „Backrooms“ a Danas nije žanrovski fanzin; tema zvučnog topa je odveć zaumna kada se zna da će na ispravan način biti rasvetljena tek po padu organizovane kriminalne grupe sa vlasti… Čime se onda zanimati? Posledično, o čemu pisati? Adam Kertis stiže kao spas!

Krajem prošle godine je na BBC-ju prikazana njegova nova dokumentarna serija „Shifty“. Umesto ranije estetike koja je bila opterećena raspričanim naratorom, često sa samim sobom u polemici (što jeste bila osnova sveobuhvatnog kvaliteta dela), Kertisov pristup je u poslednje vreme oslonjen na moć slike. No, natpisi postaju direktni, jasno saopštavajući gledaocu šta autor o slikama misli, čime se – po........

© Danas