Bilo bi zavodljivo ove nedelje nastaviti sa temom unesrećenosti srpskih filmskih festivala, sa fokusom na Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Na koncu, u prethodnom tekstu – ili beše u medijskim izjavama, sve mi se pomešalo – jesam načinio grešku u koracima zaključivši da režim nije uspeo da preuzme postojeće festivale pa je pribegao taktici osnivanja novih, svojih. Barem jedan, ispostaviće se, ipak jesu preuzeli, te sada vredno rade na njegovom uništenju. Ali dosta o tome, i hajde da se za promenu posvetimo nečem opuštajućem…

Bilo bi zavodljivo ove nedelje nastaviti sa temom unesrećenosti srpskih filmskih festivala, sa fokusom na Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Na koncu, u prethodnom tekstu – ili beše u medijskim izjavama, sve mi se pomešalo – jesam načinio grešku u koracima zaključivši da režim nije uspeo da preuzme postojeće festivale pa je pribegao taktici osnivanja novih, svojih. Barem jedan, ispostaviće se, ipak jesu preuzeli, te sada vredno rade na njegovom uništenju. Ali dosta o tome, i hajde da se za promenu posvetimo nečem opuštajućem…

* * *
Nekada davno, kada sam se još uvek bavio takvim zabavnim delatnostima, moje letnje šeme su bile od urbanog podtipa, odvijavši se na prostoru po kojem se krećem i u preostalom delu godine. Neizbežno – pošto sam, valjda, osoba umereno zdrave svesti – morala je doći na red i jedna koja će se nastaviti u dugačkim rukavima i na kraju odvesti do kohabitacije, te su od tada i letnje a i sve druge šeme ograničene ivicama mentalnog prostora.
Krajem juna, tragajući za nečim o čemu se može napisati tekst i pri tome ne izvršiti uvreda za čitaočevo vreme i trud, zapazio sam francusku seriju „Une amie dévouée“ („Verna prijateljica“; HBO). U njoj........

© Danas