Poznata je Kafkina pričica unutar Procesa. Došao čovek pred vrata Zakona i pita čuvara da ga pusti.

Čuvar mu kaže da ne može tog trenutka da uđe, ali da će možda moći kasnije. OK, misli čovek, zakon je važan, sačekaću. I tako je on čekao, čekao, molio, podmićivao.

Ništa.

Nije mu bilo dozvoljeno da uđe. Pošto je proveo ceo život čekajući pred tim važnim vratima, na kraju je shvatio: mogao je da pokuša sam da kroz njih prođe, a ne da strpljivo i pokorno čeka dozvolu.

Mislim da je ponovo postalo aktuelno pitanje čemu i kome služi zakon… Ili Zakon.

Evo, ja pojma nemam šta bih uradila da sam bila na mestu Kafkinog (ne)sporednog junaka. Bojim se da je odgovor poražavajući. Posle........

© Danas