Ako otklonim sve druge, društveno-političke uglavnom, slojeve knjige Dženi Erpenbek, ostaje ta intimna ljubavna priča između vremešnog gospodina intelektualca i u njega ljudo (ali bukvalno ludo) zaljubljene tinejdžerke (u trenutku upoznavanja).

OK, mlada je, ne zna kako bi trebalo da bude u (zdravom) odnosu i šta je ljubav.

Ali, šta je ljubav zapravo i koje su joj granice i sa čim se sve graniči?

To verujem nijedna nauka ne može da kaže, delom zbog toga što je koncept krute granice prevaziđen, a delom zbog toga što je ljubav nemerljiva a nauka mora da se izrazi u brojkama inače joj lepe etiketu lažna ili kvazi ili kao i slično.

Dakle, nauka ne zna, a mi naslućujemo, svako prema svojim kriterijumima.

Prema mojim kriterijumima, ljubav goreopisanih nije ljubav nego sado-mazo iskustvo (na oko 380 strana minus one strane koje govore o istorijskim prilikama, moskovskom ručku, umetnicima i njihovim pogubljenjima).

Ta njihova drama počinje zanosom, kako počinju i druge ljubavne drame (Karenjina, Bovari, puna nam ih je biblioteka).

Ona je........

© Danas