Oko dvanaest sati posle gledanja, film „Svadba“, mogu da kažem, ima svojih dobrih strana.

Nisam se baš pretrgla od razmišljanja i analize, ali da, sada tih sinoćnjih sat i kusur drugačije sagledavam.

Naravno, čaša je polupuna ili poluprazna, a uglavnom je i jedno i drugo.

U ovoj čaši baš je tako, ima toliko jeftinog humora da me je bilo blam da gledam, toliko površnosti, takvog odsustva kreativnosti, manjkavosti priče, zbrdazdolisanog kraja koji je upakovan u takav ćiribu-ćiriba obrt da vam blokira centar za disanje, da sam prvo pomislila kako bi bilo bolje da sedim i čitam npr. udžbenik iz biologije za sedmi razred nego da puknem vreme na film.

Ili da perem sudove ili da usisavam ili tako nešto.

Pogledala sam statistiku i neke recenzije.

Sinoć me je iznenadilo što je film ovenčan nagradama (bila sam ubeđena da je u pitanju balkanski ti-meni-ja-tebi osnov), što je u Hrvatskoj gledaniji bio od „Titanika“, a u Srbiji od „Tome“, što je........

© Danas