Politička garnitura koja je došla posle 2012. nije počinjale iz izolacije, sankcija i institucionalnog rasula kakvo je postojalo početkom dvehiljaditih, a koje s, paradoksalno, bile posledica vladavine te nadolazeće političke garniture. Nasledila je državu koja se već bila integrisala u međunarodne političke i ekonomske tokove.

U političkim raspravama o savremenoj Srbiji poslednjih godina gotovo redovno se ponavlja jedna tvrdnja: da u periodu posle 2000. godine „nije bilo nikakvih rezultata“. Rečenica zvuči jednostavno, a u politici sve što zvuči jednostavno obično se brzo prima. Ipak, ta ocena ima jedan mali uslov bez kojeg ne može da funkcioniše; potrebno je zaboraviti u kakvom je stanju država tada bila. Bez tog pitanja svaka rasprava o političkim rezultatima ostaje nepotpuna.

U političkoj teoriji postoji koncept koji objašnjava ovakve situacije. Zove se istorijska zavisnost puta, odnosno path dependency. Ideja je jednostavna: politički i institucionalni razvoj neke države u velikoj meri zavisi od početnih okolnosti iz kojih taj razvoj počinje. Države ne započinju istoriju iz početka svakih deset ili dvadeset godina. One nasleđuju institucije, probleme i posledice prethodnih politika. Zbog toga se politički rezultati ne mogu meriti kao da svaka vlast startuje iz iste pozicije.

Na današnji dan, pre 25 godina, pobeđen je režim Miloševića: Kako do rušenja Vučića?

Na današnji dan, pre 25 godina, pobeđen je režim Miloševića: Kako do rušenja Vučića?

Kada je u oktobru 2000. godine došlo do političkih promena, Srbija nije ulazila u novu epohu iz stabilnog i uređenog stanja. Naprotiv. Zemlja je izlazila iz decenije ratova, međunarodnih sankcija i gotovo potpune političke izolacije. Ekonomija je bila ozbiljno oštećena, industrijska proizvodnja višestruko smanjena, a institucije države oslabljene dugogodišnjim političkim krizama.

Hiperinflacija iz 1993. godine ostavila je duboke posledice po finansijski sistem i poverenje građana u institucije. Država je tokom devedesetih bila odsečena od međunarodnih finansijskih tokova, a ekonomski sistem se održavao na improvizacijama i političkim intervencijama. Na sve to nadovezalo se NATO bombardovanje 1999. godine koje je dodatno oštetilo infrastrukturu i privredu.

Drugim rečima, početak dvehiljaditih nije bio početak stabilne države koja je čekala razvojne projekte. Bio je to početak procesa stabilizacije zemlje koja je izašla iz dugotrajne političke i ekonomske krize. U takvim okolnostima prvi zadatak nove vlasti nije bio razvoj nego sanacija.

U prvim godinama posle političkih promena Srbija je obnovila odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama i dobila značajan otpis spoljnog duga kroz sporazume sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca. Zemlja je ponovo počela da ulazi u međunarodne organizacije iz kojih je tokom devedesetih bila gotovo potpuno izolovana. Paralelno sa tim procesima počela je izgradnja institucionalnog okvira tržišne ekonomije i stabilizacija bankarskog sistema.

Godine 2008. Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, čime je otvoren formalni okvir evropskih integracija. Nekoliko godina kasnije Srbija je dobila i status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Naravno, taj period nije bio bez ozbiljnih problema. Privatizacije su često bile kontroverzne, politička scena nestabilna, a reforme nedovršene. Proces tranzicije u Srbiji bio je spor, često haotičan i opterećen političkim sukobima. Atentat na premijera Zorana Đinđića 2003. godine bio je dramatičan događaj koji je pokazao koliko su institucije bile krhke i koliko se nasleđe devedesetih duboko ukorenilo u društvo.

Ali upravo tu počinje zanimljiva priča o političkom pamćenju. U javnim raspravama često se ponavlja jednostavna formula: u tom periodu „nije urađeno ništa“. Rečenica ima jednu očiglednu prednost a to je da se lako pamti i još lakše ponavlja. Istorija, međutim, ima jednu nezgodnu osobinu: retko pristaje da se uklopi u političke slogane.

U političkom diskursu često se dogodi jednostavan trik. Najpre se zaboravi stanje u kojem se država preuzela. Zatim se pažljivo izmeri šta se sve posle toga nije izgradilo. Kada se ta dva koraka spoje, rezultat deluje impresivno: prethodna vlast navodno nije uradila ništa. Problem je samo u tome što je iz računice nestala početna tačka.

U jednoj televizijskoj emisiji u prajm tajmu na javnom servisu 12. marta ove godine Aleksandar Vučić ponovio je upravo takvu tvrdnja. Izrekao je ocenu da politika tog perioda nije imala nikakve rezultate. Ono što je, međutim, izostalo iz razgovora bilo je jedno elementarno pitanje: odakle se tada zapravo krenulo? Novinar koji je vodio razgovor na tu ocenu nije reagovao; možda zato što se u tom trenutku nije snašao, možda zato što se „nije snašao“. U svakom slučaju, izostalo je podsećanje na činjenice bez kojih takva tvrdnja ostaje istorijski nepotpuna. U ozbiljnoj javnoj raspravi upravo jedna od osnovnih uloga novinarstva je da kontekst vrati u razgovor. Jer bez konteksta svaka istorijska ocena može da izgleda ubedljivo.

Vredi podsetiti i na još jednu okolnost koja se u savremenim političkim raspravama često previđa. Kada se vlast promenila 2012. godine, država je objektivno bila u znatno stabilnijem stanju nego 2000. godine. Institucionalni okvir tržišne ekonomije već je postojao. Finansijski sistem se stabilizovao.

Međunarodni odnosi obnovljeni. Proces evropskih integracija otvoren potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Drugim rečima, politička garnitura koja je došla posle 2012. nije počinjale iz izolacije, sankcija i institucionalnog rasula kakvo je postojalo početkom dvehiljaditih, a koje s, paradoksalno, bile posledica vladavine te nadolazeće političke garniture. Nasledila je državu koja se već bila integrisala u međunarodne političke i ekonomske tokove.

„Srbija konačno slobodna“: Kako je izgledao taj 5. oktobar 2000. godine?

„Srbija konačno slobodna“: Kako je izgledao taj 5. oktobar 2000. godine?

To ne znači da posle 2012. godine nije bilo političkih rezultata. Ali znači da su početne pozicije bile bitno drugačije. Bez tog poređenja svaka politička analiza liči na sport u kojem se rezultat meri bez pogleda na startnu liniju.

Iskustvo drugih tranzicionih zemalja u istočnoj Evropi potvrđuje koliko su takvi procesi složeni. Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj bile su potrebne čitave decenije da stabilizuju institucije i ekonomiju posle sloma starog sistema. Tranzicija u tim društvima bila je dug proces ispunjen političkim krizama, ekonomskim turbulencijama i društvenim razočaranjima. Srbija u tome nije bila izuzetak.

U politici je, naravno, legitimno kritikovati prethodne vlasti. Demokratija bez kritike ne postoji. Ali svaka ozbiljna rasprava o političkim rezultatima ima jedno elementarno pravilo: istorija se ne može meriti bez konteksta u kojem je počela. Kada se početna tačka izbriše, svaka prošlost može da izgleda neuspešno.

A politika koja briše početak na kraju počinje da briše i samu istoriju.

Autor je analitičar političkih i društvenih tema

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 28.03.2026. 07:57 Počinje letnje računanje vremena: Zašto ove godine sat pomeramo ranije nego prošle?

Počinje letnje računanje vremena: Zašto ove godine sat pomeramo ranije nego prošle?

Život • 27.03.2026. 20:14 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 25. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 25. kolu?

Društvo • 28.03.2026. 20:01 Danas saznaje: Devojka koja je stradala na Filozofskom fakultetu bila sama u trenutku tragedije

Danas saznaje: Devojka koja je stradala na Filozofskom fakultetu bila sama u trenutku tragedije

Sport • 28.03.2026. 00:15 Veljko Paunović: Momci su se trudili da sprovedu plan, ali smo u mnogim segmentima ostali nedorečeni

Veljko Paunović: Momci su se trudili da sprovedu plan, ali smo u mnogim segmentima ostali nedorečeni

Društvo • 27.03.2026. 16:45 Objavio fotografije preminule devojke, okrivio dekana i rektora: Informer iskorišćava tragediju na Filozofskom, da li će za to odgovarati?

Objavio fotografije preminule devojke, okrivio dekana i rektora: Informer iskorišćava tragediju na Filozofskom, da li će za to odgovarati?

© Danas