Ne možemo, drugarice i drugovi, tek tako, bez konteksta! Pa sa predznanjem se i u kafanu ide, a kamoli u politički život!

Da ne bih bauljao i ćarlijao po našem kontekstu, evo sam pogledao u nemački rečnik, čuveni Duden (nešto kao Vujaklija). Piše da je kontekst „sadržinska misaona i značenjska sprega u kojoj neki iskaz stoji; činjenični i situacioni okvir iz kojeg se on mora razumeti“.

Podlac bi, recimo, mogao da iseče izjavu u kojoj Ana Brnabić na N1 pominje „čmar“, ali to bi bilo izvlačenje iz konteksta jer nije naša nova v. d. predsednica tek tako izustila „čmar“ nego je nevino citirala kandidata Studentske liste koji je o jednoj novinarki RTS-a pre godinu i po na društvenoj mreži napisao da su joj „usta i čmar zamenili uloge“.

Ovaj kolumnista se hvata za kolt kad čuje nešto o kontekstu (gde je kontekst, tu je izvlačenje iz istog) jer onaj koji stavlja primedbe o kontekstu drži se samo misaonih sprega i situacionog okvira koji mu pašu pa, da prosti Brnabić ako je komplikovano, izvlači kontekst iz konteksta.

Kandidat jeste napisao da su novinarki RTS-a „usta i čmar zamenili uloge“, ali gle, možda je to sve učinio u kontekstu u kojem režim preko RTS-a i ostalih halebardi pobunjeni narod zove ustašama, silovateljima i plaćenicima. To je kontekst konteksta u kojem primedba o „čmaru“ deluje milozvučno kao kad poslednja svetlost ogreje stene Luizijane pre nego što zvečarke izmile.

O moći jezika govorili su silni umovi, neka ovde budu citirana samo dva. Prvo pevač ovdašnji, Aca Lukas – „nekad reči tako malo znače“. Drugi je Zalud-Uzalud koji je u Zemlji čuda rekao Alisi da reči mogu svašta da znače, „jedino je pitanje čije je da time gospodari“. Obojica velikana su u........

© Danas