Ima taj snimak sa brda iznad Sarajeva. Rat je, onde vojska Republike Srpske, četnici, „dobrovoljci“ i strani plaćenici drže položaj – streljanu. Puca pogled na čaršiju. Snajper vreba. I tako 1.425 dana i noći.

Snimak prikazuje paunisanje „vojvode“ Šešelja po položaju, tu je i Tomislav Nikolić. Kamerman Srpske radikalne snima Šešeljeve doskočice i smatranja. U uglu kadra, odeven u farmerke, džemper i kaki-prsluk, tu i tamo promakne koščati mladić.
Nebitan neki lik, obigrava oko Šešelja, da mu se nađe. O ramenu nosi futrolu, poput onih u kojima su stativi za kameru. Potrčko.

Okupljeni živo, sve zbijajući šale, pričaju o nekome ko je pucao pa promašio jer je navodno zadrhtao. Koščati mladić, valjda da i on ispadne važan i priča sa velikim čikama, tu ubacuje: „Više sreće drugi put.“ Na tu morbidnu pošalicu niko ne reaguje, Šešelj dalje priča svoje.

Snimak nam se vraća trideset godina. Zanimljiv i relevantan jer je potrčko postao usud Srbije.

Od njihanja Šešeljevog stativa i upadica koje su vapile za pažnjom „vojvode“, stigao je do boga i batine koji, evo, menja Zakon o vojsci tako da zvanično postane „vrhovni komandant“, kako mu godinama tepaju njegove prišipetlje, sekundanti i njihači stativa. Čovek je to kojeg u pedeset i kusur godina lažno predstavljaju kao „najboljeg studenta prava u istoriji“ i koji sebi laska da je bio opasni delija u huliganskim tučama bez........

© Danas