„Vojnici u rovovima više vide od komandanata koji u štabovima gledaju samo u kartu“ (M. Blok)

Udžbenik po zakonu nije obavezan deo nastavnog procesa. Učitelj/nastavnik/profesor jeste, a udžbenik nije. Tako je od pamtiveka i to svi znamo. U školi koja je besplatna niko ne može da prisiljava učenika da kupuje bilo koji udžbenik, jer na taj način krši zakon.

Udžbenici se u Srbiji nažalost već dve decenije promovišu kao obavezan deo nastavnog procesa, jer je udžbenik pretvoren u industrijsku robu („kreativna industrija izdavaštva“) novoizniklih izdavača koji nisu imali uspeha u poslu sa klasičnom knjigom ili kod ljudi koji su poželeli da postanu kapitalisti u zemlji koja još nije donela čvrsta pravila i uređene zakone koji prethode promeni društveno-ekonomskih odnosa i koji preventivno regulišu odnos građana prema javnom dobru.

Do pre dve decenije jedini ovlašćeni izdavač školske knjige i učila bio je državni izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, iz Beograda. Udžbenici su imali socijalnu cenu, a nastavnim sredstvima je Zavod snabdevao svaku školu o državnom trošku. Kad je udžbenik pretvoren u industrijsku robu, posledice je osetio ceo obrazovni sistem. Upravnik javnog dobra poput škole ili srodnih ustanova nije ni kapitalista ni feudalac, već državni činovnik.

U urušavanju obrazovnog sistema u Srbiji, kao javnog dobra, skoro jednu deceniju je u ulozi predsednika upravnog odbora a potom i direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, aktivno učestvovao i gospodin Miloljub Albijanić, bivši nastavnik matematike iz Kosjerića. On u Zavod nije došao kao doktor nauka i profesor univerziteta, kako se rado predstavlja, on je s tim zvanjima i titulama izašao iz Zavoda, koji posle njegove dvostruke uprave nije više imao ni novca, ni nastavnih sredstava, čak ni u svom naslovu. Ali gospodin Albijanić je imao zvanja, knjigu doktorata koju je sam sebi štampao o trošku države, i ugled u društvu, nesrazmeno veći u odnosu na vreme pre učlanjenja u stranku i dolaska u veliki grad. Nije on došao u Zavod kao naučnik, već kao partijski čovek. Sve što je stekao, stekao je kao direktor Zavoda za udžbenike, a sam Zavod nije sačuvao.

U ime kog Aleksandra se oglašavate da vređate?

U Nacionalno-prosvetnom savetu se tada šaputalo da autor njegovog doktorata i nije on, već njegovi autori, kod kojih je i odbranio doktorat ? koji su oni sami pisali. Nije, dakle, u međuvremenu postao ni magistar, da bi postao doktorand, ali je sve procedure, stare i nove, on lako preskočio baveći se usput i vođenejm državne kuće koja mu je plaćala........

© Danas