Kada u Nemačkoj, gde živim i radim kao nastavnik, čujem rečenicu „Mich interessiert die Politik nicht“ („Politika me ne zanima“), često se blago osmehnem.

To je rečenica koja zvuči tako oslobađajuće, kao kada isključite mobilni telefon nakon napornog dana. I iskreno – ko bi to mogao da zameri ljudima?

Kada uključite vesti, vidite ljude u sivim odelima koji govore nekim komplikovanim „birokratskim“ jezikom o stvarima koje deluju svetlosnim godinama daleko od našeg stvarnog života.

Zato mi je taj stav savršeno jasan. Kao nastavnik koji svakog dana putuje vozom na posao, imam bezbroj razloga da se nerviram zbog kašnjenja železnice ili stanja u školstvu. Ali svesno biram da tu energiju ne trošim na bes, jer mi je ona potrebna za učionicu. Ignorisanje politike često je prosto – mehanizam samoodbrane.

Dva oktobra, dve različite bitke: Hoće li svanuti 26. oktobar?

Dva oktobra, dve različite bitke: Hoće li svanuti 26. oktobar?

Međutim, kada iz te iste Nemačke dođem u Srbiju i čujem istu rečenicu – „Politika me ne zanima“ – shvatam da ta fraza u Srbiji ima potpuno drugačiju težinu. Reči su iste, ali problemi iza njih nisu.

U Nemačkoj se ljudi uglavnom isključuju iz politike jer im sve deluje previše birokratski i sporo. Ali ta sporost ima razlog: tamo se odluke donose kroz dugotrajne demokratske procese u kojima svako može da vidi argumente svih strana, da postavlja pitanja i javno kritikuje vlast.

To ljude ponekad umori i uspava. U Srbiji je situacija potpuno suprotna: ovde nema te otvorene i transparentne debate, pa........

© Danas