Vozim u gluvo doba noći sa aerodroma ka Gazeli, te posmatram kako su na svakom božjem kilometru puta natakarili putokaščine za zlokobni Belgrade Waterfront (ne damo ćirilicu!), što sitno odbrojavaju koliko je još preostalo do neželjene destinacije. Ej, na svakom božjem kilometru puta!

U prvi mah pomislih da sam zapao u delirijum i da haluciniram, a odmah potom pomislih i kako bi bilo pošteno da su u suprotnom pravcu, za nas koji nismo ljubitelji neželjene destinacije, posadili kontraputokaze što odbrojavaju unazad, to jest koliko smo daleko zbrisali od urbanističkog remek-nedela. Na koncu pomislih i kolike smo mi budaletine kada su uspeli da nam jedan običan, privatni, kulovsko-kičerski, građevinski projekat podvale kao stvar od nacionalnog značaja. Ne vidim zašto, recimo, i naselje Braće Jerković ne bi dobilo svoje putokaze na svakom kilometru auto-puta. Pravda za naselje Braće Jerković! Ionako će, uzmemo li u obzir našu nadarenost za rastakanje, već za deset, petnaest godina, naselje Belgrade Waterfront izgledati kao naselje Braće Jerković, ako ne i gore od naselja Braće Jerković. Nakon što pomislih sve što pomislih (a bolje da ne pomislih), prisetih se da imam određeni broj prijatelja ili poznanika koji kliču da su žestoki protivnici ovog režima, ali redovno ili manje redovno posećuju naselje Belgrade Waterfront i njegove cirkuske atrakcije.

To me, pak, neodoljivo podseti na našu, i ne samo našu, sklonost da ljutito grakćemo kako hoće da nas čipuju, zaprašuju, vakcinišu i hipnotišu dok, istovremeno, zastrašujući broj sati........

© Danas