Ispostavilo se da je pisac ovih smrtno neozbiljnih redova mudro postupio kad je rešio da kino-uradak Zlo doba, izrađen u okviru Amaterske kino sekcije SNS-a, iz opreza pogleda sedeći na klozetskoj šolji.

Ovaj se potez, ispostavilo se i to, pokazao naročito mudrim tokom izlaganja Dragoslava Bokana u pomenutom kino-uratku, jerbo je Dragoslav Bokan i tokom nekih pređašnjih izlaganja znao da kod pisca ovih smrtno neozbiljnih redova izazove iznenadnu fiziološku reakciju znanu kao – meka stolica.

Kad već pominjem stolicu, valja pomenuti i koji je deo kino-uratka Zlo doba na mene ostavio najjači utisak, iako taj deo nema veze sa mojom stolicom već sa Svetom stolicom. Mada, kad razmislim, nakon odgledanog kino-uratka ne mogu da se oslobodim opsesivnih primisli da su moja nesveta stolica i Sveta stolica u nekakvoj tajnoj vezi.

Naime, u podužem kadru mogli smo videti fotografije Jelene Obućine, Žakline Tatalović, Željka Veljkovića i Gorana Dimitrijevića prikačene na nekakvu tablu, nalik tablama na koje lucidni istražitelji u napetim skandinavskim krimi-serijama kače fotografije sumnjivaca. Među fotografijama sumnjivaca Obućine, Tatalovićeve, Veljkovića i Dimitrijevića, na istoj tabli, našla se i fotografija blaženopočivšeg pape Racingera, iako od naratorke i gostiju kino-uratka nismo čuli u kakvoj su zapravo vezi sumnjivci i papa Racinger.

Kao neko ko je........

© Danas