Porto Morto su nam se predstavili pre nekoliko dana sa novim, sjajnim albumom, Minimum.

Porto Morto su sa novim albumom „Minimum“ ponovo pomerili granice svog zvuka i estetike, a reakcije muzičke kritike nisu izostale. Od hvalospeva o produkciji, preko isticanja njihove autorske hrabrosti, pa do toga da su „minimum“ pretvorili u potpuno novi maksimum, bend je još jednom potvrdio status jednog od najzanimljivijih regionalnih muzičkih kolektiva.

Uoči albuma i nove faze benda, razgovarali smo sa frontmenom Rokom Crnićem o nastanku albuma, njihovom „laboratorijskom“ pristupu muzici i tome gde Porto Morto danas zapravo stoji između eksperimenta i popa.

Kad bend podigne sebi spomenik za života: Porto Morto – Minimum

Kad bend podigne sebi spomenik za života: Porto Morto – Minimum

Kako je nastao album „Minimum“?

U januaru 2023. godine našli smo se u studiju Šećer i odlučili da krenemo u novi materijal zajedno. Kroz improvizaciju, bacanje ideja i zajedničku kontemplaciju o tome koji je sledeći korak za Porto Morto. Imali smo plan da album završimo relativno brzo, to se nije baš dogodilo, ali sve pesme koje su na kraju završile na albumu zapravo su nastale tada, u toj zajedničkoj energiji. Svi prvi impulsi i ideje vuku korene iz tog perioda. Tada smo otvorili i pitanje šta je uopšte minimum, i to je vrlo brzo postalo i koncept albuma.

Meni album deluje monumentalno, kao da dižete spomenik sami sebi. Uz to i omot ima takav osećaj. Čak sam imao utisak da se bend možda raspada i da je ovo poslednji album.

Ne, čovječe, ne. (smeh)

Ali album zaista deluje široko, otvara razne teme i muzičke pravce. U jednom trenutku sam se zapitao i da li je ovo neka vrsta oproštajnog pisma, pogotovo zbog poslednjeg stiha na albumu – “Bože sačuvaj Jeboton“.

Možda se može reći da je to na neki način oproštajno pismo nečemu što je bilo pre.

„Minimum“ doživljavamo i kao svoj svojevrsni debitantski album na puno nivoa. Kao da smo kroz njega probali da probijemo neki balon koji nas je dugo držao.

Kad si duboko u procesu, onda sve postaje lično i vidiš sopstveni napredak, pa sigurno ima i dosta autoreferencijalnih momenata. Ali nam je zanimljiv i taj oksimoron, da radimo veliki, gotovo megalomanski album koji se zove „Minimum“. Mi jesmo u tom smislu megalomani.

Posebno jer vas je dosta na bini i jer je muzika vrlo široka. Kad kažete „minimum“, šta to uopšte znači za vas?

To znači da damo prostor svemu što nam padne na pamet. Doslovno, to je bio naš minimum tokom rada na albumu.

I kao što pesma koja otvara album sugeriše, ideja nije bila da to budu pesme, nego refleksi. To je ispalo kao neka mantra koja nam je služila da se razgibamo kreativno kad bi zapeli.

Ono što je meni fascinantno kod Porto Morta jeste utisak da muziku koju pravite kao da izučavate. Kao da uzmete neki žanr, pa čak i periode ex-YU muzike, i onda ga prevedite u 2026. Na ovom albumu imam utisak da se to posebno čuje. Da........

© Danas