Živimo u vremenu u kojem se veliča uspeh. Broje se diplome, titule, postignuća i priznanja. Divimo se pobednicima, a retko pitamo koliko je padova prethodilo njihovom uspehu. U takvom svetu, neuspeh je postao nešto čega se stidimo, nešto što skrivamo i čega se plašimo.

Ali, postavlja se jedno pitanje: Da li je veći poraz doživeti neuspeh ili nikada ne pokušati? Strah od neuspeha jedan je od najtiših, ali i najmoćnijih protivnika čoveka. On ne dolazi naglo i ne ruši nas odjednom. Naprotiv, uvlači se neprimetno, kroz sumnju, nesigurnost i potrebu da budemo savršeni. Ubeđuje nas da još nismo dovoljno spremni, dovoljno dobri ili dovoljno hrabri.

I tako, ne odustajemo od svojih snova zato što ne možemo da ih ostvarimo, već zato što se plašimo mogućnosti da u tome ne uspemo. Od najranijeg detinjstva učimo da su greške nešto nepoželjno. Nagrađujemo se za uspehe, a kažnjavamo za promašaje. Vremenom počinjemo da verujemo da vredimo samo onda kada pobeđujemo.........

© Danas