Prođe četvrt veka. U međuvremenu, prosuto je isuviše reči o tom događaju. I potvrdnih i odrečnih. Uglavnom olakih. I sam sam odveć često u tim pričama učestvovao. No, pitanja i dalje ostaju… Šta je trebalo da nam donese 5. oktobar 2000?

Trebalo je da nam donese dve ključne stvari. Istinsku demokratiju i mesto u evropskoj porodici naroda. Uz to, trebalo je da se uspostavi individualna odgovornost, jednakost ljudi pred zakonom, ravnopravnost građana u životnim šansama, departizaciju javnih institucija. Trebalo je započeti nov proces ukupne društene emancipacije, proces opšteg napretka, proces nacionalnog izlečenja od zabluda, predrasuda i samoobmana. Trebalo je da se suočimo sa svojom najbližom prošlošću i upremo prstom u krivce za ratove, strahote, razaranja i pogibije tokom devedesetih. Da imenujemo vinovnike. I žigošemo ih.

Jednom rečju, trebalo je okrenuti drugi list. Posve drugačiji.

Na mestu, voljno!

Od svega nabrojanog, jedino se uspelo u uspostavljanju demokratskih pravila političke utakmice. A i tu je bilo problema, teškoća, i otpora. Donekle se stiglo u pogledu kontrole vlasti formiranjem nekoliko nezavisnih nadzornih tela. Stidljivi koraci učinjeni su u pravcu približavanja Evropskoj uniji. Stidljivi, nesigurni i nedorečeni. Ipak, koraci.

I to je, manje-više, bilo sve. Od oborenog Miloševićevog režima preuzet je stav o statusu Kosova i Metohije pozivanjem na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, ali i stav o neutemeljenosti internacionalnih obaveza prema Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Podsećanja radi, ovaj tribunal osnovan je takođe rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 829, identičnom onoj o Kosovu broj 1244. Od........

© Danas