Bio je do pre neki dan savršeni miks Londona i NJujorka, Majamija, Monaka, Atlantik Sitija, Kankuna, Los Anđelesa, Pariza i Milana, Dalasa i Frankfurta, Palo Alta i Santa Klare… A sada mu preti sudbina – Bejruta.

Da li Dubai, najnaseljeniji grad Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), nikada više neće biti ono što je bio? Da li su iranski dronovi, krstareće rakete i balistički projektili kompromitovali reputaciju Dubaija i Emirata kao svetske metropole finansija, novih tehnologija, turizma, nekretnina, luksuznih brendova, sajmova, avio-saobraćaja, superbogataša i raznih pratećih zanimanja? Da li će vladajuća porodica u Emiratima morati da menja razvojni model kako bi održala ekonomski prosperitet?

Vlast u Emiratima brzo je reagovala kako bi sanirala fizičke posledice bombardovanja, ali i nevidljivu štetu koja bi mogla da ugrozi poverenje međunarodnih poslovnih krugova. Problem je, međutim, što je rat SAD/Izraela i Irana uzdrmao psihološke temelje Dubaija, koji je četiri decenije gradio identitet jednog od najpouzdanijih mesta (u nepouzdanom regionu) na svetu za poslovanje.

Hoće li NIS ujediniti protivnike EU

Hoće li NIS ujediniti protivnike EU

Nacionalna uprava za vanredne situacije, krize i katastrofe UAE reagovala je promptno i poslala signal da se posle prvih eksplozija sve vraća u normalu i da je situacija pod kontrolom. Građani i investitori primili su signal, ali je pitanje da li im je on dovoljan za dalji nesmetan život i rad. Fizička šteta nije velika, ali je psihološki bol neuporedivo veći.

Gledano iz trenutne perspektive, teško je proceniti koliko je ugrožen dugogodišnji model ekonomskog razvoja na kome je počivao prosperitet Emirata i ostalih zalivskih država (Katara, Omana, Bahreina, pa i Kuvajta). Pošto su prva dva radna dana od početka bombardovanja berze bile zatvorene, aerodromi van funkcije, neki od luksuznih hotela oštećeni, a bankarsko poslovanje u oblaku poremećeno, status Dubaija kao sigurnog utočišta za bankare, investitore, vlasnike nekretnina, bogataše i njihova preduzeća stavljen je pod znak pitanja.

U igri su veliki ulozi.

Dubai je od 2004. godine sedište Međunarodnog finansijskog centra (DIFC), koji okuplja više od 290 banaka, 102 hedž fonda, 500 firmi za upravljanje bogatstvom i 1.289 povezanih firmi-kćerki. Aerodrom u Dubaiju je centar globalne mreže avio-saobraćaja koja obuhvata 110 zemalja i 454.000 letova godišnje.

Zalivske zemlje decenijama su gradile reputaciju jednog od najpouzdanijih poslovnih regiona u svetu. Dubai je, pre nego što se 1990-ih okrenuo luksuznom turizmu, nekretninama i finansijskim uslugama, bio ribarsko selo. Tranzicija je počela pokretanjem avio-kompanije Emirates (1985), otvaranjem Burdž el Araba (1999) i zakonima s početka 2000-ih koji su strancima prvi put dozvolili da poseduju imovinu.

To je omogućilo Dubaiju da godinama bude pejzaž blistavih nebodera, neobuzdanih profita oslobođenih poreza, prijateljskih politika za poslovanje (regulatorni okvir jednak američkom i britanskom) i idiličnog bliskoistočnog mira. Dubai svedoči standardnom svetskom fenomenu po kome je svaka promena boravišta kapitala izgrađena na istom principu – obećanju da je stvorena stabilna i otvorena alternativa gradu koji je pogodila prethodna kriza u regionu.

Od Subotice do Nju Delhija

Od Subotice do Nju Delhija

Primera radi, međunarodna finansijska prestonica Bliskog istoka bio je Bejrut, sve dok građanski rat 1970-ih nije razbio tu idilu. Zatim je Bahrein uskočio kao zamena, i to je trajalo dok nije krenuo uspon Dubaija, koji je prethodnu destinaciju učinio skromnijim igračem.

Broj stanovnika UAE porastao je sa oko milion 1980. godine na 11 miliona u 2024, a 2025. Emirati su postali boravište 9.800 multimilionera – više nego bilo koja druga zemlja. Novi stanovnici ulagali su kapital i talenat u trgovinu, turizam, luksuzne nekretnine, IT sektor i finansijske usluge, tako da ekonomiju Dubaija u potpunosti pokreću sektori koji nisu vezani za naftu (nafta stvara manje od dva odsto BDP-a).

Osim pada vrednosti akcija na berzama u prva dva-tri dana od početka iranskog bombardovanja, nagovešten je i pad prometa hotela (50 odsto u prvom kvartalu) i pad prodaje luksuznih brendova (za nekoliko stotina miliona dolara).

Ima previše prepredenih agenata za nekretnine koji ubeđuju klijente da je gotovo svaka uspešno presretnuta i oborena raketa krunski dokaz vrhunske organizacije, stabilnosti sistema i odbrambene moći države – i da je sada pravo vreme za kupovinu nekretnina. Nije, međutim, suština u tome da su se Emirati efikasno odbranili, već zašto su uopšte napadnuti i ima li garancija da se to neće ponavljati u budućnosti.

Da li je UAE stabilan pravni i ekonomski entitet koji ostaje netaknut uprkos ratu u susedstvu – pitanje je o kome svi, pa i investitori u nekretnine, lupaju glavu.

Strašnih posledica za sada nema, na primer javnih naznaka o odlivu kapitala iz Zaliva. Možda je još rano za takve ishitrene poteze. Istina, ima samo najava iz investicionih fondova da će premija rizika za region dugo vremena ostati visoka.

Dalje reperkusije zavisiće od toga koliko će rat potrajati. Ne treba biti vidovnjak pa zaključiti da, što rat duže traje, to su veće šanse za strukturnu i regionalnu preraspodelu institucionalnog kapitala i da će poslovni ljudi intenzivnije tragati za alternativnim lokacijama. Tim povodom već se „smeše“ Saudijska Arabija, Turska i Indija.

Kapital je plašljiva zverka – pokazalo se to bezbroj puta na raznim meridijanima zahvaćenim ratnim požarom. Mada Emirati ne moraju da strahuju da će ostati „kratki“ za institucionalni kapital, jer imaju ogromne fondove suverenog bogatstva (bilioni dolara) kojima upravljaju moćni državni konglomerati ADIA i Mubadala.

Kako vreme odmiče, sazreva uverenje da nije samo Tramp napao Iran „iz čiste zlobe“ (kako tvrde u Teheranu), već da je i Iran iz čiste zlobe agresivno napao susede preko Persijskog zaliva – najpre i najviše Ujedinjene Arapske Emirate – kako bi kompromitovao njihovu međunarodnu reputaciju i ugrozio im ekonomski prosperitet.

Činjenica je da su Emirati podneli najveći teret početnih iranskih raketnih napada. Bombardovanje može ostaviti trajne ekonomske posledice i primorati vlast u Abu Dabiju, ako rat potraje, da preispita dosadašnju razvojnu strategiju na kojoj je počivao ekonomski i društveni prosperitet Emirata. To važi i za ostale zalivske države.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 07.03.2026. 10:31 Jelena Janković se zahvalila Aleksandru Vučiću zbog evakuacije iz Dubaija: "Ovakvi potezi pokazuju koliko je važno zajedništvo i briga o svojim građanima, gde god se oni nalazili"

Jelena Janković se zahvalila Aleksandru Vučiću zbog evakuacije iz Dubaija: "Ovakvi potezi pokazuju koliko je važno zajedništvo i briga o svojim građanima, gde god se oni nalazili"

Ekonomija • 07.03.2026. 14:33 "Pravilnik nezakonit i nejasan": Poljoprivrednicima nejasno kako će se pravdati subvencije po hektaru

"Pravilnik nezakonit i nejasan": Poljoprivrednicima nejasno kako će se pravdati subvencije po hektaru

Svet • 07.03.2026. 09:44 Iranski predsednik se izvinio za napade: "Iran više neće gađati susede u Zalivu"

Iranski predsednik se izvinio za napade: "Iran više neće gađati susede u Zalivu"

Svet • 08.03.2026. 09:26 Američka ambasada u Oslu pogođena eksplozijom

Američka ambasada u Oslu pogođena eksplozijom

Politika • 07.03.2026. 14:37 Dačić uskoro izlazi iz bolnice, lečenje u inostranstvu koštalo bi ga kao petogodišnja plata

Dačić uskoro izlazi iz bolnice, lečenje u inostranstvu koštalo bi ga kao petogodišnja plata

© Danas