I same vlade podstiču inflaciju preterujući sa subvencijama. Politički sistem ne sme da cilja veću grupu ljudi u populaciji (kojima deli novac) nego da se pridržava modela pomoći onima kojima je najpotrebnija.

Iako nije bilo namenjeno ušima beogradskih vlasti, savet glavnog ekonomiste Evropske centralne banke Filipa Lejna morao bi i u Beogradu da se veoma ozbiljno shvati.

Ako je ovo izborna godina, kako je najavio predsednik Srbije da će biti, onda bi vlada morala da strogo povede računa u upotrebi novca iz državne kase kako ne bi dodatno podstakla inflaciju koja se već probudila i preti pa je se svi plaše posle rasta cena energenata izazvanog ratom na Bliskom istoku. Jer vlasti u Srbiji, predsednička i izvršna, sklone su neodgovornoj zloupotrebi državnog novca kojom se već godinama kupuju glasovi birača – od ničim zasluženog povećanja plata zaposlenih u državnoj službi do raznih novčanih „poklona“ (što u „kešu franko dlan“, što u vaučerima raznih vrsta) đacima, seljacima i penzionerima.

Raspojasani sajber kriminal

Raspojasani sajber kriminal

Vlast bi, ako želi da ublaži inflatorni pritisak, mnogo više morala da bude posvećena izgradnji i primeni fiskalnih bafera jer će se zemlja tako lakše odbraniti od nadolazeće inflacije i sačuvati makroekonomsku stabilnost. Rat na Bliskom istoku, drugi u četiri godine, učinio je izglede inflacije znatno neizvesnijim. Nagli porast cena nafte i gasa, primećen u poslednjih nekoliko nedelja, predstavlja rizik za opštu inflaciju potrošačkih cena (ali i za ekonomski rast). Rat je, do sada, značajno uplašio potrošače jer brinu o porastu cena, mada još nije značajno uticao na proizvodnju preduzeća. Očekivanja potrošača u pogledu inflacije najbrže rastu, što ukazuje na to da se zabrinutost zbog cena brzo širi (za sada bez panike).

I očekivanja viših prodajnih cena i slabije potražnje polako se prenose na preduzeća. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je veliki porast broja........

© Danas