Šta je zajedničko Ministarstvu pravde, EPS-u, Vojnoj akademiji, Katastru, Ministarstvu odbrane, VMA, Agenciji za privredne registre (APR), Telekomu…

Napad sajber kriminalaca.

Sve ove državne institucije i kompanije bile su u poslednje vreme meta sajber napada koji su im ugrozili reputaciju i napravili veliku štetu ali i ugrozili privatnost njihovih klijenata/korisnika. Na primer, pravosudni informacioni sistem bio je toliko onesposobljen da nijedan kupoprodajni ugovor oko mesec dana nije mogao da se upiše u katastar, jer listovi nepokretnosti nisu bili ažurirani.

Napadač na data centar Agencije za privredne registre tvrdio je da je „zarobio“ bazu podataka sa nizom poverljivih informacija – od imena, matičnih brojeva i adresa vlasnika firmi, preko skeniranih ličnih karti i pasoša, do podataka o bankovnim računima. Krađa podataka 600.000 građana-pretplatnika m:SAT TV iz baza Telekoma Srbije sa informacijama o imenima, JMBG, adresama i zdravlju od januara 2019. do decembra 2025. godine izazvala je veliku pozornost i ponovo u prvi plan istakla „tamne“ strane tehnološkog napretka i (zlo)upotrebe veštačke inteligencije a istovremeno i upozorila na ozbiljnu potrebu za robusnim i razvijenijim tehnikama i metodima sajber bezbednosti.

Hoće li „Zagrepčanka“ pogoditi EXPO

Hoće li „Zagrepčanka“ pogoditi EXPO

Burni rast veštačke inteligencije i drugih najsavremenijih tehnologija neizbežno dovodi do sofisticiranijih zločina u digitalnom prostoru. Upozorenja stručnjaka da bi ove godine Srbija – njena državna digitalna infrastruktura i data centri industrijskih, telekomunikacionih, trgovačkih i osiguravajućih kompanija i banaka – mogla biti meta još žešćeg sajber kriminala sugerišu hitnu potrebu podizanja obrazovanja i izgradnje svesti da nije dovoljno obezbediti samo infrastrukture, sisteme i mreže robusnih protokola za sajber bezbednost.

Sofisticiranost napada sajber kriminalaca na jednu od baza podataka Telekoma i ugrožavanje privatnosti velikog broja korisnika usluga ne abolira tu kompaniju od eventualne odgovornosti. Istragom će morati da se bave nadležni državni organi koji treba da utvrde sve relevantne činjenice. To je važno ne samo zbog Telekoma i njegovih klijenata već zbog dugoročnog pristupa borbi protiv sajber kriminala jer trendovi za naredni period jasno ukazuju na dalju eskalaciju (zlo)upotrebe veštačke inteligencije u rukama kriminalaca.

Telekom Srbija nije usamljen slučaj među telekomunikacionim kompanijama u svetu čije su baze podataka kompromitovane. U martu 2024. američka kompanija AT&T objavila je da su na dark webu otkriveni imena, adrese, brojevi telefona, datumi rođenja, brojevi socijalnog osiguranja i PIN-ovi naloga oko 7,6 miliona aktivnih i oko 65,4 miliona bivših korisnika. U aprilu 2025. sajber kriminalci upali su u centralni sistem (Home Subscriber Server) južnokorejske kompanije SK Telecom (najveći mobilni operator s 25 miliona korisnika) i domogli se 25 vrsta podataka, uključujući i brojeve telefona, IMSI identifikatore, SIM autentifikacione ključeve…

Inteligentna država ili izveštačena pamet

Inteligentna država ili izveštačena pamet

Baza podataka belgijske kompanije Orange napadnuta je u julu prošle godine i sajber kriminalci neovlašćeno su pristupili podacima oko 850.000 korisnika. Treći po veličini francuski telekomunikacioni operator Bouygues Telecom „provaljen“ je u avgustu prošle godine a napadači su došli u posed ličnih podataka sa oko 6,4 miliona naloga. U februaru ove godine holandski provajder Odido (bivši T-Mobile Netherlands) doživeo je veliki sajber napad koji je omogućio neovlašćeni pristup sistemu za kontakt sa 6,2 miliona korisnika.

Sajber napadi nisu usmereni samo na telekomunikacione kompanije.

U drugoj polovini prošle godine sajber kriminalci imali su kontinuirani neovlašćeni pristup imenima, email adresama, brojevima telefona, kućnim adresama, brojevima socijalnog osiguranja i datumima rođenja klijenata kompanije PayPal. U novembru prošle godine kompromitovano je 203 miliona zapisa sa ličnim podacima u KYC-u (baza „upoznaj svog klijenta“) američke kompanije IDMerit koja se bavi upravo rešenjima za verifikaciju identiteta kako bi se sprečile prevare i ublažio rizik od sajber napada. Istog meseca procureli su lični podaci i brojevi telefona oko 5,7 miliona putnika australijske aviokompanije Qantas airways. Pretposlednjeg dana prošle godine ukradeno je 400.000 osetljivih zdravstvenih dokumenata za 120.000 pacijenata sa novozelandskog portala ManageMyHealth. Slične sajber napade nešto ranije imali su, između ostalih, Dior, UniCredit banka, Schneider Electric i Tesla Motors (mali kuriozitet – otkriveni lični podaci i izvršnog direktora Ilona Maska).

Razvoj veštačke inteligencije omogućio je sajber kriminalcima da, bez obzira na snagu zaštite, uvek budu korak ispred. Izveštaj o globalnim pretnjama za 2026. kompanije CrowdStrike pokazuje da je za 65 odsto smanjeno prosečno vreme proboja i da napadačima treba prosečno 29 minuta za kompromitovanje podataka.

Podaci Evropskog instituta za menadžment i tehnologiju tvrde da će globalni sajber kriminal ove godine koštati svet 10,5 biliona dolara (dva BDP-a Nemačke). To je ozbiljno upozorenje da treba jačati sajber bezbednost u svakoj kompaniji ali i državi i njenim organizacijama. U svetu se svakog dana organizuju desetine skupova posvećenih zaštiti od sajber kriminala. Poslednji veliki bio je Sajam veštačke inteligencije u NJu Delhiju i nije slučajno da je jedan od njegovih najznačajnijih panela bio posvećen sajber bezbednosti. Među učesnicima bili su vodeći ljudi najznačajnijih svetskih tehnoloških kompanija i predstavnici država koje su daleko odmakle u korišćenju data centara i primeni veštačke inteligencije.

U nedavno predstavljenom projektu Srbija 2030. najavljena je izgradnja još tri velika državna data centra (Beograd, Niš i još jedan u Kragujevcu) čije će usluge, pored državnih institucija i organizacija, moći da koriste i privatne kompanije. Mnoge banke, trgovačke firme, telekomunikacioni operatori i proizvodne kompanije grade svoje data centre u koje pohranjuju podatake o milionima klijenata.

Najnoviji slučajevima, recimo APR-a i Telekoma, podsećaju da infrastruktura jeste važna, ali da znanje i podizanje svesti o potrebi zaštite moraju biti masivno ugrađeni u borbu protiv sajber kriminalaca. Nije u pitanju samo zaštita ugleda države, institucija i kompanije nego mnogo više – briga o privatnosti potrošača/korisnika/klijenata.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 29.03.2026. 10:04 Najbolji domaći hleb koji uspeva svima: Bez mešenja, a kao iz pekare

Najbolji domaći hleb koji uspeva svima: Bez mešenja, a kao iz pekare

Politika • 29.03.2026. 17:07 Marko Milošević: Nema prepreka da se moj otac vrati u Srbiju

Marko Milošević: Nema prepreka da se moj otac vrati u Srbiju

Život • 28.03.2026. 07:57 Počinje letnje računanje vremena: Zašto ove godine sat pomeramo ranije nego prošle?

Počinje letnje računanje vremena: Zašto ove godine sat pomeramo ranije nego prošle?

Društvo • 28.03.2026. 20:01 Danas saznaje: Devojka koja je stradala na Filozofskom fakultetu bila sama u trenutku tragedije

Danas saznaje: Devojka koja je stradala na Filozofskom fakultetu bila sama u trenutku tragedije

Politika • 30.03.2026. 00:45 Lokalni izbori: Vučić proglasio pobedu u svih deset mesta, studentska lista u Kuli ne priznaje razultate koje je objavio SNS (FOTO, VIDEO)

Lokalni izbori: Vučić proglasio pobedu u svih deset mesta, studentska lista u Kuli ne priznaje razultate koje je objavio SNS (FOTO, VIDEO)

© Danas