Panika.

Teško je setiti se kad je predsednik Srbije donosio odluke pod pritiskom panike. A teško je i sakriti činjenica da je odluku o moratorijumu i centralizovanju odobravanja izvoza oružja doneo u naletu panike i straha.

Otkud panika?

Ratovi na istoku Evrope i Bliskom Istoku jasno su pokazali koliko je Srbija u globalnom razmeštanju moći i uticaja mala i beznačajna, a njen predsednik samo umišljena veličina.

Loša poruka mladima od njihovog idola Novaka Đokovića

Izgleda da postoje najmanje dva eksplozivna razloga za paniku.

Dva puta u roku od mesec dana ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) upozorila je predsednika Srbije da se povećava izvoz municije iz Srbije u Ukrajinu, uprkos negodovanju Moskve. A predsednik Srbije uverio se kako izgleda nezadovoljstvo Moskve prilikom majskog susreta s ruskim predsednikom i čim je stiglo novo upozorenje SVR on je panično brže-bolje objavio odluku o obustavi izvoza municije.

Drugi razlog je upozorenje iranske vojske od 21. juna (pre američkog bombardovanja i primirja s Izraelom) da će sve pošiljke vojne pomoći Izraelu biti smatrane učešćem u agresiji protiv Irana i da će se se smatrati legitimnom metom zemlja koja isporučuje oružje. Izgleda da se Srbija prepoznala kao agresor i moguća meta. Nije tajna da je Srbija među velikim liferantima oružja i municije Izraelu, pa je predsednik panično i brže-bolje odlučio da stavi pod ličnu kontrolu sve izvozne poslove naoružanja.

Legitimno je proizvoditi oružje i unosno je trgovati njime (jedino je upitno kome se prodaje). Ratovi se umnožavaju širom planete, profiti su enormni a raste i politička moć zemlje izvoznice oružja. Inficirana Brozovom zaostavštinom (jaka namenska industrija) i opsesijom vlastodršca, Srbija se upustila u avanturu iz one narodne izreke „vidl’a žaba da se konji kuju…“ Izreka bi, ako bi je neko ozbiljno shvatio, mogla da posluži kao mudra pouka da svako treba da zna gde mu je mesto i........

© Danas