Reklo bi se da je veletema nedelje – uzgoj nežnih osećanja prema zlotvorima. Poljoprivredno-stočni termin je tu otud što se kucaču ovih redova pričinjava da je tako nešto nemoguće bez negovanja. Kad osoba gleda u zločin, od mozga je brži nagonski refleks, pa ma koji bio: neko se uplaši i ima poriv da pobegne, neko da smesta skoči i pomogne žrtvi, neko se naprosto skameni. Ništa od pobrojanog nije čin odobravanja. To ne postoji, bar ne u onom delu mentalnog spektra koji se kolokvijalno zove normalnost.

Otud mi se, belodano naivno, ukazuje da dušu treba svesno i ciljano nagnuti da bi pala u protivčovečnu pokvarenost, iz koje niču plodovi naklonosti prema ništaštvu i ništacima. Gledajući minulu sedmicu, jasno je do koje mere kod nekih čovekoida nikakvog naginjanja nema, pa ni potrebe za ruglomerom: užas je njihova furka, što bi rekao pesnik. Prirodno stanište.

Krenimo od Picule, kome u istom pasusu stanuju akcija „Oluja“ i „zalaganje za mir, jačanje demokracije“. Uvek je dirljivo kad se neko puškom zalaže za mir, da ne spominjemo blagotvorno dejstvo metaka na demokratije i demokracije; izvestilac EU parlamenta za Srbiju početkom avgusta trpi (ili uživa) tako snažan nalet nostalgije da je čak zakitio objavu fotografijom sebe u uniformi, setno se dosećajući dana kad se lično založio za mir učešćem u........

© Danas