Procenjuje se da u Srbiji živi preko 700 različitih vrsta pčela, dok ih je samo u Beogradu oko 250.

Ako želite da pomognete pčelama, neverovatnim, vrednim insektima koji su neizostavni akteri u našoj proizvodnji hrane, jedan od najboljih načina je sadnja, kaže urbani pčelar David Mardešić, prenosi Klima 101.

„Svako može na svojoj terasi ili dvorištu da posadi neko medonosno bilje. Najbolje je da to budu neke kasnocvetajuće vrste, jer u Beogradu s proleća imamo dosta biljaka koje cvetaju u prirodi. Lavanda npr. cveta u junu, neven je sjajan jer cveta čitave godine, tu su i miloduh, nana i lepa kata (aster) koja cveta krajem avgusta i tokom septembra. U suštini, nema greške šta god da se posadi.”

David Mardešić je jedan od osnivača Medonosnog vrta – gde se takva sadnja može videti u praksi. U ovoj zelenoj oazi na Dunavskom keju raste preko 5.000 biljaka, uglavnom medonosnih vrsta.

Cilj je da se na taj način obezbedi hrana za tamošnje košnice medonosnih pčela, ali i za sve druge oprašivače koji posećuju ovu bašticu, od ptičica preko divljih, solitarnih pčela do različitih vrsta leptira.

Medonosni vrt nastao je na prostoru koji je godinama bio zapušten i prekriven šutom i različitim otpadom. GAIA Pokret je 2021. godine započeo njegovu transformaciju – prostor je očišćen, uklonjen je otpad, a nekada zapuštena površina postepeno je vraćena prirodi. Daljim razvojem vrta i dolaskom BeeCentra, ovaj prostor postao je mesto posvećeno pčelama, oprašivačima, biodiverzitetu i edukaciji, smešten u okviru Doma kulture Silosi Beograd.

Masovna uginuća pčela u Srbiji: Pčelari se žale da su im košnice naglo ostale prazne

Masovna uginuća pčela u Srbiji: Pčelari se žale da su im košnice naglo ostale prazne

Ali iz Medonosnog vrta teže da se prošire dalje od ovog prostora.

„Zajedno sa GAIA Pokretom, Silosima i Beogradskim udruženjem pčelara, ove godine pokrenuli smo inicijativu da se na svim novim površinama, gde se planira sadnja, ukrasno bilje zameni medonosnim”, otkriva Mardešić.

Kako objašnjava, inicijativa je zamišljena tako da se u narednim godinama postepeno povećava zastupljenost medonosnih vrsta prilikom sadnje na javnim površinama, sa ciljem da one vremenom postanu većinski izbor pri novim sadnjama u Beogradu.

„Inicijativa je dobila podršku JKP ‘Zelenilo-Beograd‘ i Sekretarijata za zaštitu životne sredine”, dodaje naš sagovornik, „a sada se nadamo da će je Grad Beograd i zvanično usvojiti i primeniti u budućim planovima ozelenjavanja.”

Ipak, briga o pčelama ne staje na sadnji medonosnog bilja i drveća kao što je lipa, koja svojim opojnim mirisom ulepšava tople junske večeri.

Iza nas je najtopliji avgust u istoriji merenja u Srbiji – tokom kojeg je čak 30 dana u Beogradu imalo temperature preko 30 stepeni. A kako pokazuju dugoročne prognoze, tropski dani nas ne napuštaju barem do sredine septembra.

Tokom leta, a pre svega toplotnih talasa, vodeće sredstvo za pomoć pčelama je – voda.

„Ostavite im plitak tanjirić sa nekoliko kamenčića i vodom u zelenilu oko svoje kuće ili zgrade”, savetuje David Mardešić iz Medonosnog vrta.

Kamenčići su važni kako bi pčele imale gde da slete, a da se ne utope, dok za veće životinje, poput ptica, pasa lutalica ili ježeva, možete postaviti dublje posude.

U svetlu visokih........

© Danas