Povod za intervju sa rediteljem Nebojšom Bradićem je premijera komada „Ljubav u cirkusu“ po delima Ive Andrića, kojom je prošle nedelje Narodno pozorište u Kruševcu započelo obeležavanje 80 godina od osnivanja.

Iako se ova premijera poklopila sa više ličnih, autorskih i pozorišnih godišnjica, Nebojša Bradić, koji je deceniju i po bio upravnik NP u Kruševcu i u njemu 1999. režirao Andrićevu „Prokletu avliju“ za koju je dobio Sterijinu nagradu, u razgovoru za Danas kaže da je ova predstava u kojoj potpisuje režiju, dramatizaciju, scenografiju i izbor muzike, „u prvom redu jubilej Kruševačkog pozorišta“ za koji je u razgovoru sa njegovim upravnikom Branislavom Nedićem izbor vrlo brzo pao na Ivu Andrića.

– Odbacio sam mogućnost ponovne postavke „Proklete avlije“ i Andrićevih velikih romana. Učinilo mi se da u knjizi pripovedaka „Kuća na osami“, koja je izašla ravno pre pedeset godina, ima dovoljno inspirativnih motiva za novo i uzbudljivo putovanje sa Andrićem – objašnjava Nebojša Bradić.

Komad “Ljubav u cirkusu“ najavljen je kao spoj više Andrićevih pripovedaka i romana. Zašto baš cirkus i koliko su Andrićev rukopis – način na koji se bavi protokom vremena i ljudskim sudbinama – izazovni za izvođenje na sceni?

– Cirkus je konkretan prostor u kome se događa radnja, ali je i metafora života i pomerene stvarnosti. Ove metafore smo razvijali i oko njih formirali priče i likove koji se ukrštaju i čine okosnicu naše predstave. Tu su artisti različitih vrsta, žongleri, bacači noževa, ceremonijal majstori, muzičari, akrobatkinja na trapezu… Svi oni pored pojavne imaju i onu drugu stranu, koje zajedno oživljavaju kroz sećanje dečaka na cirkusku predstavu u maloj varoši i igračice koja je u tom cirkusu prošla sopstvenu kalvariju. Time smo uspostavili svojevrstan amarkord koji omogućava prostor za scensku stilizaciju i princip fragmentarnosti. Tako smo ukazali na još jedan mogući ključ za pozorišno čitanje Andrića.

Zbog čega su dela Ive Andrića i danas aktuelna i važna?

– Na probama sa Andrićem osećate se duhovno uvećanim. Laskate sebi da ste kroz bliskost svog kontakta sa njegovim delom bolje opremljeni da upoznajete sebe i razumete svet. Ali, na Andrićevim stranicama ima i stvari koje ne hrane samopoštovanje. Tu nailazite i na ljude koji hodaju u blatu i vuku vas na tamno dno močvare. Šok, bes, zavist, užas, groteskne fantazije – deo su njegove agende. Pisac je veštinom majstora beležio njemu važne istine koje su postale univerzalna baština.

Šta znači raditi na izboru, dramatizaciji i režiji Andrićevih dela u današnjim domaćim, ali i globalnim egzistencijalnim, političkim, socijalnim i kulturološkim okolnostima i obrascima?

– Kada slušate lokalne i globalne političare kako besramno izjavljuju različite gnusobe, shvatate koliko je lekovito čitati i režirati Andrića. U našoj predstavi direktorka cirkusa kaže: „Ali neko mora biti kriv. Jer ako niko niko nije kriv – onda je svet kriv… Takva strahota ne pada sama od sebe. Takav užas se rađa iz pohlepe, iz ćutanja, iz smeha tamo gde treba vrištati… Ako ne sud… Onda pamćenje.“

Kako je publika primila predstavu i da li će se igrati samo u Kruševcu?

– Kruševačka publika je premijerno izvođenje dočekala punih šaka aplauza. Utisci su da je to bilo „pravo pozorište“, da će predstava imati lep život na matičnoj sceni, ali i na gostovanjima. Voleo bih da se predstava igra na scenama bivših jugoslovenskih republika. Jer sve nas povezuje Andrićev veliki opus.

Kruševačko pozorište dalo je čitavu plejadu poznatih glumaca. Koliko se mimo velikih glumačkih imena realno zna o radu, potencijalu i pozorišnom životu u gradovima u unutrašnjosti Srbije i zbog čega je to tako?

– Premijere u manjim gradovima Srbije su pravi događaji: imate osećaj da se s poštovanjem prolazi pored zgrade teatra, da su ljudi ponosni što su uspeli da nabave ulaznicu, da se o tome diskutuje i na pijaci… Istina je da se gradovi koji imaju stalna pozorišta razlikuju od onih koji ih nemaju. Jedan od važnih razloga je upravo ovaj koji ste naveli – razvoj talenata. U ovim pozorištima se, po pravilu, prepoznaje ambicija i entuzijazam, i to ne samo u umetničkom ansamblu već i u tehničkom sektoru. Međutim, nema dovoljno uslova da se pozorišni planovi i realizuju, njihove premijere ostaju u medijskoj senci, a nije redak slučaj i političkog nadzora.

Šta je za Vaš umetnički rad značilo deceniju i po dugo kruševačko iskustvo?

– Kruševačko pozorište je pozorište moje mladosti. Kao dečak, u njemu sam gledao prve predstave, a kao gimnazijalac počeo da otkrivam umetnost režije. Posle studija na FDU, iskustvo rada u Kruševcu bilo je dragoceno. Kao mlad reditelj, radio sam sve: režirao, osmišljavao scenografije, birao kostime i muziku, vodio ton i svetlo, bojio kulise… Imao sam i iskustvo sa cenzurom koja je htela da zabrani Pekićevog „Obešenjaka“, velika zadovoljstva na premijerama i neponovljive spektakle na jedinstvenom amfiteatru – kruševačkom Slobodištu. U tom periodu zgrada pozorišta je rekonstruisana i opremljena, a Kruševačko pozorište je postalo jedno od najcenjenijih i najnagrađivanijih pozorišta u Srbiji.

Podrivanje poverenjaKao bivši ministar kulture i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu kako gledate na „disciplinovanje“ pre svega Drame ove pozorišne kuće od nacionalnog značaja koju vlast sprodovodi zbog podrške studentskim i građanskim protestima?– U vremenu u kojem kultura može postati jedan od ključnih generatora društvene transformacije i međunarodne afirmacije Srbije, na našoj kulturnoj sceni imamo nešto sasvim suprotno: politizaciju upravljačkih odluka, uključujući i imenovanja u Narodnom pozorištu. Umesto da su zaštita umetničkih sloboda i već ostvareni profesionalni standardi temelj dugoročnog društvenog napretka, ovakvim postupanjem podriva se poverenje u sistem i smanjuje njegov kredibilitet u zemlji i inostranstvu.Kraljeva savestZbog čega se uz prosvetu i obrazovanje, baš umetnost među prvima našla na udaru osvete aktuelnog režima?– Ne zaboravite da je Hamlet govorio: „Pozorište, eto zamke u koju ćemo uhvatiti kraljevu savest“. A današnji „kraljevi“ znaju da u ovim oblastima nije njihovo biračko telo i uz parolu „Veće je bolje“ ciljaju na najniži nivo inteligencije. Oni smatraju da će velika masa ljudi lakše pasti kao žrtve velike nego male laži i zato udaraju na nauku, obrazovanje i umetnost. A umetnost nije tu da bi služila nijednoj stranci već, na duži ili kraći period, slobodi i patnji ljudi. Nema inovacije bez rizika, niti kreativnosti bez slobode.GodišnjiceOve 2026. godine navršava se šest i po decenija od kako je Ivo Andrić postao jedini srpski i jugoslovenski nobelovac.Nebojša Bradić je pre 45 godina postao reditelj, umetnički direktor i upravnik Kruševačkog narodnog pozorišta iz kog je pre tri decenije prešao u beogradski Atelje 212.

Kao bivši ministar kulture i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu kako gledate na „disciplinovanje“ pre svega Drame ove pozorišne kuće od nacionalnog značaja koju vlast sprodovodi zbog podrške studentskim i građanskim protestima?

– U vremenu u kojem kultura može postati jedan od ključnih generatora društvene transformacije i međunarodne afirmacije Srbije, na našoj kulturnoj sceni imamo nešto sasvim suprotno: politizaciju upravljačkih odluka, uključujući i imenovanja u Narodnom pozorištu. Umesto da su zaštita umetničkih sloboda i već ostvareni profesionalni standardi temelj dugoročnog društvenog napretka, ovakvim postupanjem podriva se poverenje u sistem i smanjuje njegov kredibilitet u zemlji i inostranstvu.

Zbog čega se uz prosvetu i obrazovanje, baš umetnost među prvima našla na udaru osvete aktuelnog režima?

– Ne zaboravite da je Hamlet govorio: „Pozorište, eto zamke u koju ćemo uhvatiti kraljevu savest“. A današnji „kraljevi“ znaju da u ovim oblastima nije njihovo biračko telo i uz parolu „Veće je bolje“ ciljaju na najniži nivo inteligencije. Oni smatraju da će velika masa ljudi lakše pasti kao žrtve velike nego male laži i zato udaraju na nauku, obrazovanje i umetnost. A umetnost nije tu da bi služila nijednoj stranci već, na duži ili kraći period, slobodi i patnji ljudi. Nema inovacije bez rizika, niti kreativnosti bez slobode.

Ove 2026. godine navršava se šest i po decenija od kako je Ivo Andrić postao jedini srpski i jugoslovenski nobelovac.

Nebojša Bradić je pre 45 godina postao reditelj, umetnički direktor i upravnik Kruševačkog narodnog pozorišta iz kog je pre tri decenije prešao u beogradski Atelje 212.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 03.04.2026. 12:10 Gorivo poskupelo: Objavljene nove cene koje će važiti do 10. aprila

Gorivo poskupelo: Objavljene nove cene koje će važiti do 10. aprila

Ekonomija • 02.04.2026. 15:07 Vlasnici benzinskih pumpi: Poskupljuje gorivo u veleprodaji, sutra se očekuje poskupljenje i na pumpama

Vlasnici benzinskih pumpi: Poskupljuje gorivo u veleprodaji, sutra se očekuje poskupljenje i na pumpama

Ekonomija • 02.04.2026. 23:27 Šebek (SSP): Dan nakon tvrdnji o bezbednosti pruge, voz iskočio iz šina

Šebek (SSP): Dan nakon tvrdnji o bezbednosti pruge, voz iskočio iz šina

Politika • 03.04.2026. 08:42 Šajn traži da EU uvede lične sankcije funkcionerima SNS

Šajn traži da EU uvede lične sankcije funkcionerima SNS

Region • 02.04.2026. 18:08 Jutarnji list: Zoran Milanović odigrao lep i neočekivan dupli pas sa Aleksandrom Vučićem

Jutarnji list: Zoran Milanović odigrao lep i neočekivan dupli pas sa Aleksandrom Vučićem

© Danas