Slučaj ubistva i nestanka Aleksandra Nešovića u restoranu na Senjaku 12. maja, a posebno posledično privođenje doskorašnjeg načelnika Policijske uprave Beograd Veselina Milića koji se sumnjiči za pomoć u prikrivanju zločina, sa pravom je u široj javnosti okarakterisan kao jedna od najvećih afera vezanih za policiju i njene funkcionere.

Uloga Veselina Milića i načini njegove umešanosti u ubistvo i njegovo prikrivanje, koje će pokazati istraga, opravdano su fokus javnosti usmerili i na druge visoke rukovodioce u policiji, mogućnost zloupotrebe takvih položaja i rizik od korupcije.

Konkretno, Milić je u pritvoru pod sumnjom na neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Uzgred, pravnici upozoravaju da ovakva kvalifikacija učinjenog krivičnog dela nije adekvatna i pravno protivreči činjeničnom opisu dela koje ukazuje na učešće u pokušaju teškog ubistva na podmukao način, što ukazuje na saizvršilaštvo,  daleko teže krivično delo.

Iako se ovde radi o policijskom rukovodiocu, u sistemu koji ima najveća represivna ovlašćenja ali i najviše kontakata sa svetom kriminala, stiče se utisak da, bar u praksi, ni jedna institucija sistema nije nadležna da kontroliše moguću zloupotrebu moći na tim položajima. Time su, u praksi policijski šefovi reklo bi se izuzeti od odgovornosti za moguću korupciju.

Tužilaštvo iznelo neistinite informacije u slučaju Senjak – odbranu iznelo šestoro osumnjičenih, a ne samo Milić

Tužilaštvo iznelo neistinite informacije u slučaju Senjak – odbranu iznelo šestoro osumnjičenih, a ne samo Milić

Milić je samo jedan od šefova koji rukovode različitim policijskim upravama (PU), dok su neke od njih u mnogo većoj meri izložene i opasnijim uticajima, policija sada zapravo izgleda kao institucionalna zona izvršne vlasti u kojoj Zakon o sprečavanju korupcije ne važi.

Iako javnost ima prava da zna, primera radi, kolikom imovinom, pokretnom i nepokretnom, raspolaže doskorašnji načelnik PU Beograd, to nije moguče proveriti u registru Agencije za borbu protiv korupcije. Razlog je što važeći Zakona o korupciji, a tako ga tumači i Agencija, izuzima iz primene policijske načelnike, jer oni nemaju status javnih funkcionera, koji su obavezni da svoju imovinu, kao i svaku promenu u imovnom stanju do koje dođe tokom boravka na funkciji, prijave Agenciji. Tako se javnim funkcionerima smatraju ministar i direktor policije, ali ne i načelnici različitih uprava, od kriminalističke do uprave carina.

Nameće se pitanje da li se nedostaci ovakvog sistema kontrole moći i sprečavanja korupcije nalaze u samim........

© Danas