„Vaši česti omiljeni gosti“ rubrike Dijalog Pavle Simjanović sa dugim tekstom Deseti maj, koji se ponekad desi i Aleksandar Dikić sa člankom Iz Rusije sa mržnjom, svesno ili ne, učestvuju i novim tumačenjima istorije, da ne kažem u reviziji.

Zaista ne znam koliko su nemački filmovi o Drugom svetskom ratu i predratnoj Nemačkoj uticali na nemačko javno mnjenje, ali na osnovu mnogih činjenica koje su meni poznate sumnjam da se Nemačka dosledno i do konca suočila sa svojom nacističkom prošlošću. Eto npr. baš pre neki dan je Danas preneo tekst DW o, najblaže rečeno, nezainteresovanosti posleratnih nemačkih vlasti da učestvuju u pronalaženju Jozefa Mengelea.

Spominjanje Klausa fon Štaufenberga kao heroja, lica nekakve druge Nemačke je, naprosto, pokušaj pranja mračne nemačke prošlosti. Toplo preporučujem obojici Vaših samouverenih „spoljnih saradnika“ čitanje knjige Frica Fišera Savez elita u kojoj je, na osnovu obimne nemačke dokumentacije, pokazano da su vojna, politička i privredna elita Nemačke i pre Hitlera tražile način da prošire svoju moć i vlast i prodru, između ostalog, i na Istok (Drang nach Osten).

Indikativno je da je pokušaj atentata na Hitlera izvršen tek krajem jula 1944. godine, kada je svakom obaveštenom Nemcu bilo jasno da je rat izgubljen. Niko u Nemačkoj nije sumnjao u firera mesiju 1938.........

© Danas