Srpski nacionalisti bi da po svaku cenu istaknu svoje rodoljublje i veličaju vlastitu naciju a da to tako (negativno) ne izgleda građanstvu i nacionalnim manjinama. Ishabalo se od upotrebe ono njihovo pravdanje da moraš prvo voleti svoju naciju da bi voleo i druge. A šta ako od prevelikih izliva ljubavi nje ponestane za ostale?

Neki od mlađanih nacionalista ne vladaju baš maternjim srpskim jezikom, zbunjeno se ponašaju u crkvi, ne znaju šta je kosovski zavet i, uopšte, slabije poznaju istoriju, ali su zarad više stvari spremni da „oproste? vlasti brojne greške, otrpe uvrede na lični račun i uskoče u ministarsku fotelju.

Komično je, ali i žalosno, kojom lakoćom oni opisuju i ocenjuju mračno jugoslovensko komunističko doba koje nisu neposredno iskusili (jer nisu tad bili rođeni) niti o njemu dovoljno čitali. Ta prošla vremena zajedništva su u trn u oku svih nacionalista sa prostora bivše Jugoslavije, s tim što naši srpski nerado priznaju da je jugoslovenstvo formalno ustanovio srpski monarh Aleksandar Karađorđević. A i kad priznaju, dodaće: „Greške iz mladosti? ili „Jedna od velikih srpskih zabluda?.

Primer svim mladim ljudima kako da budu patriote, a ne nacionalisti

Primer svim mladim ljudima kako da budu patriote, a ne nacionalisti

U odbranu naoko jednostavne promene naziva sportskih saveza Srbije u srpske potežu se raznorodni argumenti. Jedan, čak i sa namerno ubačenom prevarom, dobro izgleda, ali samo na papiru: „Poštovanje nacionalnih manjina ne dokazuje se brisanjem prideva ?srpski?. Dokazuje se jednakim pravima, jednakim šansama i poštovanjem svakog građanina Srbije.? Nigde nije učinjeno brisanje prisvojnog prideva srpski, nego je traženo da se on ne dodaje.

Da obrnemo: ni poštovanje većinskog srpskog naroda i njegove tradicije se ne dokazuje napadnim dodavanjem prideva srpski, forsiranim podizanjem srpskih crkava i velelepnih spomenika, niti promenom naziva ulica, nego........

© Danas