Gledajući aktuelnu geopolitičku mapu i ključne ekonomske indikatore, jasno je da se nalazimo usred savršene oluje neizvesnosti. Ako sukobi na Bliskom istoku potraju i u narednim mesecima, ne govorimo samo o regionalnim tenzijama, već o dubokom redefinisanju globalnih lanaca snabdevanja, energetske bezbednosti i finansijskih tokova.

Glavno pitanje koje svi postavljaju jeste hoće li centralne banke dizati kamate. Odgovor nije jednostavan, jer zavisi od toga koja sila prevlada – strah od nove inflacije ili strah od recesije.

Američki FED nalazi se u relativno snažnijoj poziciji. Američka ekonomija je pokazala veću otpornost nego što su mnogi predviđali. Međutim, ako rat nastavi da gura cene energenata iznad 100 dolara po barelu, FED će verovatno zadržati stav jastrebova. Umesto brzog smanjivanja kamata, očekuje se scenario „higher for longer“ – kamate će ostati na visokom nivou duže nego što tržište priželjkuje, kako bi se sprečilo da inflatorni pritisci iz energenata pređu u širu ekonomiju.

Profesor ekonomije za Danas: Da li će Tramp „slomiti“ nezavisnost FED-a i šta Srbija može da nauči o čuvanju institucija?

Profesor ekonomije za Danas: Da li će Tramp „slomiti“ nezavisnost FED-a i šta Srbija može da nauči o čuvanju institucija?

Evropska centralna banka je u znatno delikatnijoj situaciji. Evropa je daleko ranjivija na poremećaje u snabdevanju energentima. Produženi sukob znači veći rizik od stagflacije – rasta cena uz slabi ekonomski rast. ECB će zato morati pažljivo da balansira: suzbijati inflaciju bez da dodatno zakoči ionako skromnu privredu evrozone, posebno Nemačku. Očekuje se oprezniji, postepen pristup, sa manje prostora za grešku.

Berza tradicionalno ne voli neizvesnost, a produženi rat je njen........

© Danas