Početak školske godine u Srbiji tradicionalno je započeo apelima vozačima da obrate pažnju na decu u saobraćaju i da smanje brzinu a da deca pre nego što stupe na kolovoz da se uvere da je bezbedno. Policija počinje da pojačava kontrolu, škole organizuju prijeme prvaka, mediji objavljuju upozorenja, a roditelji iznova podsećaju najmlađe kako da bezbedno pređu ulicu. Ipak, kao i svakog septembra suočavam se iznova sa istim pitanjem: zašto bezbednost dece u saobraćaju i dalje zavisi pre svega od opreza pojedinca, a ne od kvaliteta sistema koji ih štiti?

Statistika Agencije za bezbednost saobraćaja nam kaže da svakog meseca jedno dete pogine, a preko 110 bude povređeno u saobraćajnim nezgodama. Dvanaestoro dece godišnje pogine! Dvanaest igračaka koje nikad neće biti razbacane po stanu. Dvanaest praznih stolica u učionici. Dvanaest rođendana koja nikad neće biti proslavljena. Dvanaest prijateljstava i ljubavi koje se neće ostvariti. Dvanaest žrtava na oltaru našeg saobraćajnog sistema.

U savremenoj saobraćajnoj nauci odavno je napušten koncept prema kojem je dete odgovorno za sopstvenu bezbednost u istoj meri kao i odrasla osoba. Deca nisu „mali odrasli”, kako često znamo da ih zovemo. NJihove perceptivne, kognitivne i motoričke sposobnosti razvijaju se postepeno. Deca teže procenjuje brzinu i udaljenost vozila, nemaju u potpunosti razvijeno periferno vidno polje, slabije procenjuje rizik i često reaguje impulsivno. Dodatno, zbog niske visine, njihovo vidno polje je fizicki ograničeno parkiranim vozilima ili urbanim mobilijarom, dok su za vozače iz istih razloga teže uočljivi.

Dakle, kada su deca izložena saobraćajnom okruženju, njihova pažnja je fluktuirajuća i lakše podleže impulsivnim reakcijama. Stoga, saobraćajni sistem koji zahteva nepogrešivo ponašanje deteta da bi ono preživelo jeste faličan sistem. Takav je bar u Srbiji. Zbog toga inženjerska rešenja moraju funkcionisati po principu „oproštajućeg saobraćajnog sistema”, gde greška deteta ne biva kažnjena smrtnim ishodom ili teškim telesnim povredama. Da bi saobraćajnim sistem bio „opraštajući” potrebna je primena saobraćajno-tehničkih rešenja koja su zasnovana na humanom inženjeringu i održivoj........

© Danas