Apači, Sijuksi, Komanči, Čejeni, Irokezi – različita plemena, različiti interesi, različiti neprijatelji. Nisu bili jedno društvo, niti su imali istog saveznika. Sukobljavali su se, sklapali saveze i raskidali ih.

U Crnoj Gori plemena su tradicija.

U Srbiji nisu, ali, kako izgleda, dobićemo politička plemena jer imamo političke poglavice.

Imamo plemena po rodu, ali i politička plemena sa poglavicama.

Najjače „pleme“ bila bi Srpska napredna stranka sa svojim poglavicom Aleksandrom Vučićem. Ostala politička „plemena“ su jako slaba, pa ih ne treba pominjati.

Koliki je izborni „potencijal” fantomskih birača i da li podaci o njima mogu odvratiti neodlučne glasače od izlaska na izbore?

Koliki je izborni „potencijal” fantomskih birača i da li podaci o njima mogu odvratiti neodlučne glasače od izlaska na izbore?

Problem su oni koji su došli da zavade plemena po rodu i politička plemena.

Sve velike imperije koriste se istom politikom: zavadi pa vladaj. Dok se troši energija naroda po plemenima, oni sakupljaju saće i med.

Jednima si saveznik, drugima protivnik. Jedne podržavaš, druge slabiš. Jednima obećaš zaštitu od drugih. I dok se plemena bave međusobnim sukobima, onaj ko njima upravlja postaje sve jači.

Srbija je u poslednjih 10 godina postala plemensko političko društvo.

Ali pogledajmo kako sve češće razgovaramo jedni o drugima.

„Naši“ i „njihovi“. Patriote i izdajnici. Državotvorni i antidržavni. Oni koji su „uz narod“ i oni koji su........

© Danas