Postoje trenuci kada bi reči morale da ustupe mesto tišini – ne iz straha ili pritiska, već iz poštovanja prema gubitku koji nadilazi objašnjenje. Smrt mlade studentkinje Filozofskog fakulteta jedan je od takvih trenutaka. Upravo zato, način na koji se o toj tragediji govori postaje mera ne samo javnog diskursa, već i stanja zajednice.

Umesto tog zadržanog, dostojanstvenog tona, javni prostor ispunila je buka – brza u zaključcima i sigurna u sopstvenu interpretaciju. U takvoj atmosferi, granica između potrebe da se razume i želje da se presudi postaje nejasna.

Na sednici Odbora za obrazovanje ta granica bila je posebno vidljiva. Rasprava je, u ključnim trenucima, delovala kao da se kreće u unapred zadatom okviru: pitanja su ostavljala malo prostora za nijansiran odgovor, a insistiranje na pojedinim temama nije uvek bilo u jasnoj vezi sa samom tragedijom. Kada se tok razgovora suzi na potvrđivanje već naznačenih zaključaka, dijalog gubi svoju osnovnu funkciju.

Oglasio se Filozofski fakultet u Beogradu nakon smrti studentkinje

Oglasio se Filozofski fakultet u Beogradu nakon smrti studentkinje

Sličan obrazac mogao se prepoznati i u delu medijskog izveštavanja. Privatnost........

© Danas