Ne znam pouzdano zašto se za nekim plače više nego za drugima, i sumnjam da iko to zna. Umiru pisci koji su pisali bolje od nje i o tome izađe jedan tekst u kulturnoj rubrici. Ovih dana se piše svuda, uključujući i portale koji su je godinama koristili za klik-bejt naslove, pa nisam siguran koliko od toga uopšte jeste žalost.

Prvo što mi padne na pamet je da je govorila bez računanja, a onda odmah pomislim da to zvuči kao rečenica iz posmrtnog govora. Pokušaću preciznije.

Većina nas svakodnevno proguta po nekoliko rečenica. Na sastanku, za porodičnim ručkom, u komentaru koji otkucamo pa obrišemo pre nego što ga pošaljemo. Razlozi su obično sasvim razumni i ja bih ih u svakom pojedinačnom slučaju branio. A onda vidimo nekoga ko ih ne guta i ko posle toga i dalje ima posao i ljude oko sebe.

Stanković o poslednjem razgovoru sa Vedranom Rudan: „Čuli smo se........

© Danas