Za razliku od mnogih mojih vršnjaka koji mi kažu da kod njih stvari stoje drugačije, danas se manje nerviram nego kada sam bio mlad.

Da nije tako sigurno ne bih bio samo začuđen, već bih se iznervirao svakog dana kada pročitam ili čujem da je neko nazvan korisnim idiotom, samo zato što zastupa drugačije stavove od onoga ko mu pripisuje tu karakteristiku. U mojoj antikomunističkoj porodici babin brat je bio crna ovca – komunista, potpuno uveren da je „socijalizam prelazni period do komunizma“ i time najbolji mogući sistem, pa da treba zanemariti sve njegove mane, koje je i sam uviđao kao obrazovan i inteligentan čovek.

Svog uverenja se nikada nije odrekao, nije bio korišćen od „drugova“, niti se ičim okoristio. Ipak, kao intelektualac iz ugledne porodice bio bi danas sa besramnom lakoćom nazvan korisnim idiotom. Tada se ta sintagma nije koristila, pa je bio komunjara, iako samo čestiti komunista.

Svakome se danas, sa suprotnih strana, lepi etiketa korisnog idiota. Sa jedne onima koji kritikuju režim Aleksandra Vučića, sa druge svakome ko izrekne kritiku opozicionih stranaka, a tek tzv. studenata! E ti koji se drznu – najgori su. Kao i oni koji su argumentovano i dobronamerno jednako kritični prema politici i potezima i jednih i drugih. To su, valjda, dupli, dvostruki korisni idioti.

U pogubnoj atmosferi podela i netoletancije postalo je zabranjeno misliti svojom glavom i braniti, zastupati sopstvena uverenja, bila ona ispravna ili ne i reagovati na pojave u skladu sa njima. Ako su stavovi suprotni našim – eto korisnog idiota. Diskvalifikacije umesto argumenata.

Zato bi valjalo da se podsetimo da nema jedne opšteprihvaćene definicije pojma „korisni idiot“, ali iako u nijansama različite sve imaju jedno zajedničko: podrazumevaju NESVESNE sluge tuđim interesima – domaćim ili stranim, vlasti ili opozicije,........

© Danas