Američka vlada značajno je pojačala pritisak na Kubu. Naftni embargo ne pogađa samo stanovništvo. Komunistički režim u Havani se koprca, ali razgovori sa Vašingtonom pokazuju koliko je oslabljen.

Kuba tapka u mraku – stanovništvo u bukvalnom, a vlada u prenesenom smislu. Početkom nedelje, po četvrti put u dve godine, širom ostrva nestala je struja. Deseti veliki nestanak električne energije od februara 2024. izazvao je delimično nasilne proteste. Rukovodstvo karipske države, suočeno s krizom i pritiskom iz SAD, deluje toliko zbunjeno da čak pregovara sa zakletim neprijateljem kako bi obezbedilo sopstveni opstanak.

Jer, najkasnije nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao na ovaj ili onaj način da „preuzme“ Kubu, nad Havanom se nadvija Damoklov mač koji je počeo da se nazire početkom januara otmicom predsednika Venecuele Nikolasa Madura iz njegove rezidencije u Karakasu. To ne samo da pokazuje na šta je Tramp sve spreman i za šta je sposoban, već je režimu na Kubi oduzelo i jednog od najbližih saveznika i najvažnijih dobavljača nafte.

Uprkos embargu SAD: Rusija poslala Kubi dva tankera s naftom i gasom

Uprkos embargu SAD: Rusija poslala Kubi dva tankera s naftom i gasom

Zašto Tramp želi da „preuzme“ Kubu?

Kuba, ostrvo udaljeno oko 150 kilometara od obale SAD, trn je u oku Sjedinjenim Državama još od revolucije pod vođstvom Fidela Kastra 1959. Njegov komunistički režim oduvek se suprotstavljao nekada velikom uticaju SAD i smatra se uporištem protivničkih vlada, poput onih u Moskvi, Pekingu ili Karakasu.

Oprezne pokušaje obnove odnosa sa Kubom iz vremena predsednika SAD Baraka Obame poništio je Donald Tramp već u svom prvom mandatu (2017-2021.) – na olakšanje mnogih kubanskih emigranata i njihovih potomaka širom sveta. Mnogi od njih žele pad Kastrovog režima. Jedan od njih je i američki državni sekretar Marko Rubio. Kubanska dijaspora u SAD predstavlja važnu biračku grupu, naročito u saveznoj državi Florida – jednoj od onih koje su presudne prilikom izbora predsednika.

To što Tramp baš sada pojačava retoriku, stručnjak za spoljnu politiku sa Univerziteta u Kelnu, Klemens Fišer, objašnjava unutrašnjopolitičkim razlozima: to je „moguće........

© Danas