Iako su predstavnici Izraela i Libana nedavno prvi put nakon više decenija zvanično razgovarali jedni s drugima, borbe na jugu se nastavljaju. Ostaje pitanje da li je uopšte moguće postići održiv rezultat.

Diplomatija i nasilje odvijaju se paralelno: u Vašingtonu je nedavno održan uvod u istorijske razgovore između Izraela i Libana. Na kraju krajeva, obe zemlje se, gledano sa stanovišta međunarodnog prava, već više od pola veka nalaze u ratnom stanju. Međutim, paralelno s tim, borbe na jugu Libana se nastavljaju, kao što je to u različitoj meri bio slučaj i prethodnih godina i decenija.

Tamo šiitska milicija Hezbolah već danima vodi borbe s izraelskom vojskom. Predstavnici obe vlade traže izlaz i iz te situacije – ali bez Hezbolaha, najjače vojne sile u zemlji, koji je u zapadnim i drugim državama često klasifikovan kao teroristička grupa. Ipak, razgovori koji su započeli sredinom aprila, uporedo s primirjem, predstavljaju napredak: prvi put nakon decenija predstavnici Libana i Izraela razgovaraju direktno jedni s drugima. A nasilje se nastavlja.

U Libanu ubijeno više od 2.600 ljudi u ratu

U Libanu ubijeno više od 2.600 ljudi u ratu

Politikološkinja Hana Fos iz kancelarije nemačke Fondacije Fridrih Ebert u Bejrutu ključni problem vidi u tome što Hezbolah nije uključen u razgovore. „A on je jedna od centralnih zaraćenih strana“, kaže Fos za DW. Pregovara se o sukobu bez jednog od njegovih ključnih aktera – to je suštinska nesrazmera koja od samog početka ograničava izglede za uspeh i dovodi u pitanje legitimitet mogućih rezultata. Milicija koju finansira Iran do sada, međutim, strogo odbija pregovore s Izraelom.

Strukturnu neuravnoteženost posmatrači uočavaju i u drugom pogledu. „Politički i vojni kapaciteti obe strane potpuno su različite prirode“, kaže za DW stručnjak za Bliski istok Štefan Lukas, osnivač berlinske analitičke i savetodavne firme Middle East Minds. Izrael raspolaže, kako je to nazvao, „momentom eskalacije“. I koristi ga.

Izrael je Libanu nadmoćan ne samo vojno, već i ekonomski. Politikolog Husein el Muale, takođe aktivan u libanskoj kancelariji Fondacije Fridrih Ebert, u svojoj analizi zato govori čak o „učvršćivanju neravnoteže moći pod krinkom diplomatije“. Pregovori se, po njemu, manje vode kao sredstvo rešavanja sukoba, a više u uslovima koji postojeće odnose snaga pre stabilizuju nego što ih menjaju. Liban tome ima malo toga da........

© Danas