Dvadeset pet godina nakon što je Ohridskim sporazumom okončan sukob u Severnoj Makedoniji, analitičari upozoravaju da je mir između etničkih zajednica i dalje krhak.

Šestomesečni sukob koji je u Severnoj Makedoniji(tada Makedoniji) izbio u februaru 2001. često se opisuje kao poslednje poglavlje nasilnog raspada Jugoslavije. Međutim, za razliku od ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, sukob je zaustavljen pre nego što je prerastao u veću tragediju, u velikoj meri zahvaljujući političkom kompromisu postignutom uz posredovanje NATO, SAD i vodećih zemalja EU.

Dvadeset pet godina kasnije, politički poredak nastao iz Ohridskog okvirnog sporazuma ulazi u novu fazu. Nakon povratka konzervativne stranke VMRO-DPMNE na vlast pre dve godine, Demokratska unija za integraciju (DUI), glavna stranka etničkih Albanaca, prešla je u opoziciju.

Time je okončano dvodecenijsko učešće u vlasti Alija Ahmetija, koji se od vođe Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) tokom sukoba 2001. transformisao u jednu od najuticajnijih političkih ličnosti u zemlji.

Ahmeti, koji je posle Ohridskog sporazuma gerilsku uniformu zamenio crnim odelima po meri i belim košuljama, sada tvrdi da su se etnički odnosi pogoršali tokom poslednje dve godine.

„Napadi na službenu upotrebu albanskog jezika, ukidanje pravične i odgovarajuće zastupljenosti, slabljenje mehanizama osmišljenih da spreče majorizaciju i promovisanje monoetničkog koncepta države ozbiljni su signali o pravcu u kojem se zemlja kreće“, naveo je on u saopštenju povodom 2. avgusta, nacionalnog praznika Severne Makedonije.

Kao država sa brojnom albanskom manjinom, Severna Makedonija je veći deo poslednjih četvrt veka pokušavala da uspostavi ravnotežu između etničke raznolikosti i stabilnog političkog sistema. Prema poslednjem popisu stanovništva, Albanci čine 29,5 odsto ukupnog stanovništva, uključujući 24,3 odsto rezidentnih građana.

Za Bujara Osmanija, visokog funkcionera DUI i bivšeg ministra spoljnih poslova, ključno pitanje više nije koliko je Ohridski sporazum sproveden, već da li njegova dostignuća mogu da budu sačuvana.

„Na 25. godišnjicu Ohridskog sporazuma, pitanje više nije samo šta smo sproveli od 2001. godine. Pitanje je da li ćemo dozvoliti da u narednih nekoliko godina bude demontirano ono što je Severnu Makedoniju održalo........

© Danas